05 11

Drevna Liturgija svetog apostola Jakova brata Gospodnjeg, prvog episkopa jerusalimskog

Ime: 05. 11. 2019 JAKOVLJEVA LITURGIJA BANE ILIC; Opis: Liturgija Svetog Apostola Jakova Brata Gospodnjeg Tip: audio/mpeg

U bogoslužbenom životu naše Svete Crkve pored Svete Liturgije Svetog Jovana Zlatousta, Svetog Vasilija Velikog i Pređeosvećenih Darova, u određene dane u toku bogoslužbene godine služi se i drevna Liturgija Svetog Apostola Jakova, brata Gospodnjeg prvog Episkopa jerusalimskog.

katiheta Branislav IlićLiturgija Svetog Apostola Jakova pripada Antiohijskom liturgijskom tipu. U mnogobrojnim bogoslužbenim izvorima ona nosi naziv JERUSALIMSKA Liturgija, što svakako ukazuje na Svetog apostola Jakova koji je bio prvi Episkop Svetog grada Jerusalima. Kao takva ona se može nazvati i drevnom Liturgijom Jerusalimske Crkve – Majke Svih Crkava. Nastala je u Jerusalimu tokom četvrtog veka. Ovaj period njenog nastanka na neki način nju povezuje sa petom mistagoškom  Katihezom Svetog Kirila Jerusalimskog gde Sveti Kiril upravo nju i tumači. Ova drevna Liturgija iz jerusalimske Crkve biva proširena na krajeve Antiohijske Patrijaršije i prevedena na sirijski jezik. Po svedočanstvu Episkopa Atanasija (Jevtića) izvorni jezik jakovljeve Liturgije jeste svakako grčki, ali ona je kasnije radi bogoslužbene upotrebe prevedena na mnogobrojne jezike.

Vredno je napomenuti da se tekst Jakovljeve Liturgije na srpski jezik prvi put pojavio blagoslovenim trudom blaženopočivšeg Episkopa žičkog Hrizostoma (Stolića). O bogatom liturgijskom izdavaštvu počivšeg vladike Hrizostoma podrobnije piše protoprezviter-stavrofor dr Vladimir Vukašinović. Vladika Hrizostom je poznat kao veliki ljubitelj bogosluženja i bogoslužbenog blagoljepija, a svoju ljubav prema bogosluženju iskazao je delatno upravo u bogatom liturgijskom izdavaštvu. Kada je u pitanju Liturgija Svetog Apostola Jakova Vladika je najpre kao hilandarski jeromonah pripremio i uredio čin ove Liturgije za prezvitersko služenje i taj čin je iz štampe izašao 1982. godine. Takođe kao hilandarski jeromonah 1985. godine izdaje prevod ove Liturgije na crkvenoslovenskom jeziku sa srpskim rubrikama, dok kasnije kao Episkop banatski 1992. godine izdaje čin jakovljeve Liturgije na srpskom jeziku.

Liturgija Svetog Apostola Jakova, prema današnjoj bogoslužbenoj praksi služi se dva puta u toku godine. Služi se na praznik Svetog Apostola Jakova (5. novembra), kao i u nedelju po prazniku Rođenja Hristovog – Svetih Bogootaca.

 

Kratak pregled poredka i specifičnosti:

Liturgija Svetog Apostola Jakova 2Prezviter i đakon se oblače u potpuno odjejanije ne izgovarajući pritom molitve. Napomena prilikom oblačenja đakona ukazuje da se đakon odmah opasuje orarom i tako ostaje prilikom savršavanja Liturgije. Bitna napomena je i da se proskomidija ne vrši pre Svete Liturgije (kao što je slučaj sa Liturgijom Svetog Jovana Zlatousta i Svetog Vasilija Velikog), već je vreme savršavanja u sklopu Svete Liturgije i to za vreme pevanja heruvimske pesme (neka umukne svako telo čovečije). Kada se prezviter i đakon obuku u svešteno odjejanije, đakon izlazi iz oltara i staje ispred carskih dveri, a prezviter ispred časne trpeze čita molitvu u kojoj se moli da Gospod blagoslovi njegovo sveštenosluženje i da po Njegovoj neizmernoj dobroti nispošlje blagodat Svetoga Duha koja će ga ukrepiti za predstojeću službu. Nakon nekoliko uvodnih molitava dolazimo do prvog kađenja pre koga se čita posebna molitva za blagosiljanje kâda kao miomirisnog prinosa Bogu:

Bože, Ti si primio Aveljeve darove, Nojevu i Avraamovu žrtvu, Aronovo i Zaharijino kađenje, primi iz ruku nas grešnih ovo kađenje kao prijatan miris za oproštaj grehova naših, i svekolikog Tvog naroda. Jer si blagosloven i Tebi pripada slava, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova Amin.

Nakon ovog blagosiljanja kadionice i kađenja peva se Jedinorodni Sine i Slove Božji… i za vreme pojanja ove himne prezviter daje đakonu u desnu ruku Evanđelje, a u levu ruku Apostol (Poslanice Svetih Apostola), dok prezviter uzima Parimejnik. Noseći ove sveštene knjige oni čine vhod i staju na amvon i na već pripremljene nalonje postavljaju knjige (Evanđelje na sredini, Apostol sa desne strane, a Parimejnik sa leve). Nakon molitve Bože Svedržitelju, Preslavni Gospode… đakon sa amvona proiznosi veliku jekteniju (šest prozbi). Potom sledi pojanje Trisvete pesme, i odmah čtec počinje sa čitanje Starozavetnih odeljaka u vidu čitanja iz proroštava. Posle Starozavetnog čtenija čita se odeljak iz Poslanica i za vreme pojanja alilujarija đakon uzevši blagoslov od prezvitera vrši kađenje. Ovde postoji jedna specifičnost da prezviter ne blagosilja kadionicu izgovarajući prethodno navedenu molitvu kadionice, već izgovara sledeću molitvu:

Tebi koji si ispunjen svakom dobrotom i veseljem, Gospode Bože naš, prinosimo ovo kađenje pred Tobom, i za sve što si nam darovao, i molimo ti se neka se uznese iz naših bednih ruku, na prenebesni Tvoj žrtvenik kao prijatan miris radi oproštaja sagrešenja naših i vascelog naroda Tvog. Milošću, milosrđem i ljubavlju, za ljude Jedinorodnog Tvog Sina, sa kojim si blagosloven, sa Presvetim i dobrim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova Amin.  

Sveti apostol JakovZa razliku od Liturgije Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog, nakon čitanja Apostola i kađenja, sledi jektenija sa čitanjem molitve pred Evanđelje:

Zapali u srcima našim Čovekoljubivi Vladiko, neprolaznu svetlost Tvoga bogopoznanja i otvori oči uma našega, da bismo pobedivši sve telesne pohote, živeli duhovnim životom, misleći i tvoreći sve što je Tebi ugodno. Jer si Ti prosvetljenje duša i tela naših i Tebi slavu uznosimo sa Bezpočetnim Tvojim Ocem, i Presvetim i dobrim i Životvornim Tvojim duhom, sada i uvek i u vekove vekova Amin.

Sledi čitanje Evanđelja koje ne počinje dobro poznatim uzvikom pazimo  kojim nas poziva đakon da pazimo na čitanje, već rečima: Obratimo pažnju na Sveto čitanje! Kada se završi čitanje evanđelske perikope đakon sa amvona proiznosi prozbenu jekteniju, a prezviter potom čita molitve za oglašene i za one koji se pripremaju za sveto prosvetljenje. Na mestu heruvimske pesme na Liturgiji Svetog Apostola Jakova poje se himna Neka umukne svako telo čovečije koja se peva i na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog na Svetu i Veliku subotu. Za vreme pojanja ove himne prezviter izgovara molitvu heruvimske pesme preduhitrivši Tvoj strašni ulazak, divimo se izgledom tvoje svetle trpeze… u kojoj moli jedinog istinskog sveštenoslužitelja, Gospoda našeg Isusa Hrista, da mu podari duhovnu krepost da sa svakom pažnjom i strahom Božjim pristupi savršavanju ovog sveštenodejstva, ali i da mu podari neporočno sveštenosluženje. Ova molitva je po svom sadržaju slična sa molitvom heruvimske pesme koju liturg izgovara na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatousta, u kojoj se na kraju naglašava upravo onaj svešteni momenat da je Gospoda naš onaj koji prinosi i koji se prinosi, koji prima i koji se razdaje. Prezviter blagosilja kadionicu rečima sledeće molitve:

Zajedno sa kađenjem Arona i Zaharije, Tvojih ugodnika, molitvu kao duhovni miris, kađenje ovo kao žrtvu paljenicu, primi od nas grešnih radi oproštenja grehova naših i očišćenja vascelog Tvog naroda, od ovozemaljskog svetovnog smrada i udostoji nas da pristupimo Tvome Svetom žrtveniku. Jer je blagosloveno presveto Ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove, vekova amin.

Liturgija Svetog Apostola Jakova1Nakon kađenja prezviter sa đakonom odlazi do proskomidije gde vrši proskomidiju. Izvadivši agnec, žrtvu je ga i polaže na diskos, bez izgovaranja molitava, a potom uliva vino i vodu u putir, takođe bez izgovaranja molitava. Ovde je zanimljivo naglasiti da se ne vade čestice, već se na diskos postavlja samo agnec. U srpskom prevodu ove Liturgije blaženopočivši Vladika Hrizostom u rubrici napominje da je ovo drevna praksa Crkve, ali ako liturg želi da vadi čestice kao na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatousta, on to može učiniti i ovde. Diskos i putir se ovde ne pokrivaju pokrovcima, već tako sa njima čine veliki vhod, izašavši na severne dveri i ušavši na carske dveri. Prezviter odmah izgovara molitvu predloženja:

Bože, Bože naš koji si poslao Nebeski Hleb, hranu celome svetu, Gospoda našeg i Boga Isusa Hrista, koji nas blagosilja i osvećuje; Ti sâm blagoslovi ovo predloženje i primi ga u svoj nadnebeski žrtvenik. Pomeni kao dobar i čovekoljubiv, one koji prinesoše, i one za koje prinesoše, i nas neosuđene sačuvaj u sveštenodejstvu božanstvenih tajni Tvojih. Jer se sveti i proslavlja Prečasno i veličanstveno Ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova Amin.

Ova molitva predloženja ista je i na Liturgiji Vasilija Velikog i Jovana Zlatoustog. Nakon kraće jektenije sabrana liturgijska zajednica jednim ustima i jednim srcem izgovara ispovedanje vere, a tek nakon ispovedanja vere vrši se celiv ljubavi, ne samo sveštenoslužitelja, već i među sabranim narodom. Posle ispovedanja vere i celiva ljubavi dolazimo do centralnog dela Svete Liturgije. Sveobuhvatnost i obimnost ove Anafore nam ne dozvoljava da dublje proniknemo u njen sadržaj. Ona zaista odiše ne samo molitvenim duhom, već posebnom pesničkom lepotom. Nakon osvećenja darova liturg se do pojedinosti moli da Gospod pomiluje sve jerarhijske službe, pominjući sve ponaosob, narod i sve hrišćane. Značajno je napomenuti da se verni narod na ovoj Svetoj Liturgiji pričešćuje pod oba vida. Ova praksa pričešćivanja pod oba vida jeste prisutna u poretku jakovljeve Liturgije, ali u praksi naše pomesne Crkve često se izbegava iz praktičnih razloga, već se pričešće vernog naroda vrši kašičicom kao na Liturgiji Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog. Posle blagodarstvenih liturgijskih molitava nakon reči OTPUSTITE SE U MIRU, prezviter čita molitvu otpusta kojom u vidu blagoslova otpušta narod.

Katiheta Branislav Ilić