У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године.
Литургију и парастос је на мјесту страдања великог народног збјега из Црне Горе, Боке и Херцеговине служио архимандрит Павле Радусиновић, игуман манастира Ораховица у Славонији, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и загребачко-љубљанске.
Протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски казао је у пастирској бесједи честитао је сабранима празник Светог свештеномученика Јоаникија.
“Требао бих попут Боговидца Мојсија да скинем обућу са ногу својих, јер је ово мјесто свето. За нас из Црне Горе ово је свето мјесто. Откад је свијета и вијека човјек је проповиједао о правди и о кривди, о љубави и о мржњи, о ономе што га је радовало и ономе о чему је боли боли своје и сузе своје проливао. Ово мјесто за нас из Црне Горе, из Боке и Херцеговине и других крајева је мјесто гдје смо дали оно што је најдрагоцјеније. Најсветији путир су мученичка крв коју изли свештеномученик Јоаникије, кога славимо на данашњи дан, свештеномученик Лука Вукмановић и осамдесет свештеника Митрополије црногорско-приморске и хиљаде и хиљаде имена које смо поменули овдје на Светој литургији”, рекао је отац Предраг.
Додао је да је ово био, како је народ послије рата говорио “зли пут”, све до оног дана 2003. године и оног судбоносног сусрета, када је почивши Душан Никлановић упознао тужитеље из Словеније и Ивана Пристовника, без кога не би било ни парастоса, ни много чега у Словенији.
“Ово је за нас из Црне Горе благословена земља Словенија, која није само лијепа по својим природним обиљежјима, по својим дивним планинама и овом дрвећу које ниче из крви наших најмилијих и најдражих, него по људима дивним и благословеним који су нас примили братски, отворенога срца и душе”, рекао је отац Предраг Шћепановић.
Радосав Рајо Војиновић
