Литургијска бесједа Савинског игумана Макарија на Тридесет трећу недјељу по Духовима, у недјељу 29. јануара 2023. године којом је поучио вјернике сабране на Светој литургији у манастиру Савина у Херцег Новом.
Јермонах Макарије: „Тражимо савјете и одговоре у заједници, у Цркви“
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Добар савјет ће те сачувати а преподобна мисао ће те одбранити- говори старозавјетни мудрац Соломон у својим списима и, проговарајући Духом Светим, досеже до новозавјетних тајни које ће се догодити у будућности, доласком Сина Божијег на земљу и доношењем Царства небеског у овај свијет.
Ријечима: Добар савјет ће те сачувати, Соломон поручује свима онима који у овом животу буду носили свој животни крст кроз савјетовање, учење и заједницу која је, прије свега, Црква Божија, да ће тај савјет заједнице да донесе спасење човјеку.
Шта, прије свега, значи примити савјет, и то добар савјет?
Да би човјек био у стању да прими савјет он, прије свега, мора да сматра да он сам не зна одговор и да он сам није мјерило свега што се догађа око њега и у њему. Такав човјек, прије свега, мора да се смири а основа сваког духовног живота и основа овога свијета је заснована на смирењу, на смирењу Сина Божијег Који се спушта у овај свијет, смирава се до смрти на крсту да би после тога васкрсао и спасао човјека од вјечне смрти. Старозавјетни пророк говори устима Духа Светог и већ пророкује, у дубини Духа, долазак Сина Божијега. Читав домострој спасења и стварања овога свијета заснован је на томе. Сваки човјек који хоће да се спасе он мора да постави истински темељ у свом животу на тај начин и да зида своју кућу управо на темељу смирења. Сам Господ Исус Христос позива: Дођите сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити. Научите се од мене јер сам Ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим.
Да би стекао спокој своје душе, да би могао да се одмори кроз страшна искушења у овоме свијету, у овој долини плача и муке, како је писао велики светитељ Владика Николај Велимировић, да би у овом свијету нашао покој, човјек мора да се одмори на Христу и у Христу. Да би Христос дошао у наше срце ми морамо да се смиримо, а показатељ нашег смирења јесте управо да можемо да питамо другога, којег сматрамо да је паметнијим од нас, за савјет. То је већ велико смирење, да ми питамо другога за савјет. Јер ако будемо ишли, водећи се кроз живот својом главом нигдје нећемо стићи. Стићи ћемо само у земљу недођију, о чему је опет Владика Николај писао, стићи ћемо у мјесто без излаза јер човјек, због свог пада, не види куда иде. Морамо да знамо да су Христос Господ и Свето Јеванђеље једини који освјетљавају пут човјеку, да може да прими у себе Господа, Који не каже научите се од неког другог смирењу и кротости, него каже: научите се од Мене.
Господ је тај који, прије свега, даје човјеку смиреност и кротост, тако што Он Сам долази усељавајући се у људско срце. Господ неће да се усели у срце које је гордо и надмено, у срце човјека који сматра да је он једини паметан у овоме свијету и да он баш све зна најбоље. Свако од нас може да се огледа у овом огледалу, да види гдје се налази у овоме свијету и гдје се налази његова душа и да ли је сада, у овом тренутку, у овом животу, овога часа у рају или у паклу. Своју судбину ми сами одређујемо својим избором да ли идемо, путем смирења, за Христом или путем гордости и смрти.
Добар савјет треба сачувати- говори пророк и велики мудрац Соломон и додаје- и преподобна мисао ће те одбранити.
Шта то значи? Добар савјет сачуваће човјека и људску душу ако је спреман то да прими.
И преподобна мисао ће те одбранити, додаје Соломон. Каква је то преподобна мисао? Опет једна дубока мисао мудрога Соломона да је Дух Свети тај Који надахњује и даје сву мудрост у овоме свијету. Дух Свети, Који је треће лице Свете Тројице, је исто Бог као и Син као и Отац.
Овдје опет Бог дејствује и даје човјеку преподобну мисао која ће га одбранити. Али човјек ће то моћи да прими тек када буде могао да прими и прихвати мисао Духа Светога. У овом свијету имамо мисли које се боре у нашој глави и могу бити са различитих страна. Човјек мора да зна и да буде свјестан да овдје у овоме свијету, у поднебесју, постоје и демонске силе које дају мисао човјеку и предлажу му увијек само зло макар то, у почетку, изледало као добро. Преподобна мисао може бити и обмањујућа ако није од Духа Светога. Човјек због тога мора прво да прође овај дјелатни дио послушања, како су Свети оци касније писали у својим списима.
Послушање није дато само монасима, који треба да се баве тиме, него је читав свијет постављен на тим основама.
Зашто?
Зато што се ми рађаму у породицама и још као дјеца ми смо у позицији да слушамо своје родитеље. И то је однос послушања и послушности, кроз који се одричемо од своје воље слушајући своје родитеље, а кроз то испуњавајући и заповијест Господњу: Поштуј родитеље своје да ти добро буде на земљи и да дуго поживиш.
Управо из породице креће послушност и однос са Богом. Ако је на почетку поремећен однос, и ако човјек одрасте на таквим основама, врло је тешко да касније достигне познање истине. Зато је добро, корисно и обавезно да имамо добре породице и добре животе у њима јер је и то Црква.
Много захтјева има Хришћанин у овоме свијету о чему говоре и јеванђелске ријечи да је узан и тијесан пут који води у Царство небеско док је пут који води у пропаст широк. Широк је пут који нас одводи у нашу самовољу. Ако човјек, на крају, остане у таквом стању он доживљава духовну смрт, он умире душом, а душом умире оног тренутка када Дух Свети одступи од њега. Дух Свети, односно Бог, одступа од гордих, како и Сам каже: Бог се гордима противи а смиренима даје благодат.
Зато браћо и сестре обратимо пажњу како живимо и гледајмо, ако желимо да будемо у заједници са Богом, да будемо људи који ће се прије свега борити за смирење тражећи одговоре у заједници, прије свега у Цркви која је и породица. У заједници се изграђујемо, почињући још овдје, у овоме животу, да живимо истинским, вјечним животом и Царством небеским, Царством Оца, Сина и Светога Духа. Амин.
