Sile Osovine

Љетопис, 1. новембар 2019

Име: Ljetopis 01.11.2019 (1936 Sile osovine, 1886 SANU); Опис: Љетопис, 1. новембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 1.новембра 1936. године италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини објавио је стварање осовине Рим – Берлин.

Sile OsovineСиле Осовине или Осовина је неформални назив који се употребљава за савез држава које су биле супротстављене Савезницима, односно побједницима у Другом свјетском рату. Основу савеза су чиниле Њемачки Рајх, Краљевина Италија и Јапанско Царство, а своју основу је имао у уговору о пријатељству који је нацистичка Њемачка на челу са Адолфом Хитлером склопила са фашистичком Италијом.

Италијански премијер Бенито Мусолини је био први који је за тај савез искористио израз Осовина. Јапан је нашао заједнички интерес са Њемачком и Италијом те је 1937. године са њима склопио тзв. Антикоминтернски пакт, чија је наводна сврха била супротстављање ширењу комунизма и пријетње Совјетског савеза.

Упркос томе што је Италија савез са Њемачком у прољеће 1939. године учврстила тзв. Жељезним пактом, Њемачка је у рат, који је отпочео нападом на Пољску ушла сама. Италија се Њемачкој придружила тек за вријеме пада Француске. Неколико мјесеци касније, Антикоминтернски пакт је обновљен као тзв. Тројни пакт 1940. године. Тројном пакту су крајем 1940. и 1941. године приступили Мађарска, Румунија, Бугарска и Краљевина Југославија. Након пуча упереног против Пакта, силе Осовине су напале Југославију, због наводно прекршенога Тројнога пакта. Краљевска југословенска војска је капитулирала, а чланице Тројног пакта су раздијелиле њену територију. Силама Осовине – чланицама Тројног пакта се 1941. године придружила новостворена Независна Држава Хрватска, а приликом Операције Барбароса и Финска. Већ раније је као неформални савезник Сила Осовине дјеловала и вишијевска Француска. Иако је Тројни пакт представљао далеко чвршћи савез између сила Осовина, због низа околности његове чланице нијесу имале воље нити средстава да координирају своје активности. Тако Јапан није објавио рат Совјетском Савезу, иако је објавио рат западним силама.

Силе Осовине су добиле тежак ударац када је 1943. године Италија капитулирала, а касније прешла на страну Савезника. Годину дана касније је искрцавањем Савезника у Француску престао је да постоји вишијевски режим, а продором Црвене армије са истока су Финска, Румунија и Бугарска присиљене да напусте Силе Осовине и пређу на страну савезника. У прољеће 1945. године су капитулацијом Њемачке престала да постоје Силе Осовине у Европи, а неколико мјесеци касније капитулацијом Јапана и Силе Осовине у Азији.

 

  • На данашњи дан, 1. новембра 1886. године на традицијама Друштва српске словесности и Српског ученог друштва основана је Краљевско-српска академија, 1887. године преименована у Српску краљевску академију, претходницу Српске академије наука и умјетности.

SanuЗакон о оснивању је предвидио да она “обрађује и унапријеђује науку, да објелодањује и иницира научна истраживања и потпомаже развој умјетности”.  Под њен надзор стављени су Народна библиотека и Музеј српских земаља. Имала је одсјеке за природне, филозофске, друштвене науке и за умјетност.

Први предсједник био је Јосиф Панчић. Српска краљевска академија је 1947. године преименована у Српску академију наука. Касније, она је промијенила назив у Српску академију наука и умјетности. Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан.

Тада су постојала 4 одјељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Број дописних чланова био је два пута већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савјесности у раду.

Законом о оснивању Српске краљевске академије под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља. Послије пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мијења име законом од  1947. године.

Пошто је промијењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промијењена је и структура академије, тако да умјесто 4 стручне академије постоје одељења којих је било шест. Академија је од 1909. до 1952. године била смјештена у Бранковој. Послије тога је премјештена у Кнез Михаилову  у велелепну грађевину у центру града, гдје се и сада налази.

Здање Српске академије наука и умjетности (САНУ), највише научне институције у Србији, већ скоро један вијек краси Улицу кнеза Михаила уносећи дух француског декоративизма и сецесије у београдску архитектуру. Скице, предлози и пројекти за подизање ове велелепне палате стварани су од првих дана њеног оснивања 1886. године, међутим у своје здање се уселила тек 1952. године.