- На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица.
Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме турске управе у Старој Србији, стекао је нарочите заслуге на буђењу и јачању српске националне свијести. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, преузео је пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. У Првом свјетском рату је морао да напусти Јужну Србију, гдје је заједно са српским народом и војском прешао преко Албаније на Крф. Послије рата, по жељи српске владе, отишао је у дипломатску мисију у Русију. Године 1920. Варнава је изабран за Митрополита скопског. За патријарха Српске Православне Цркве изабран је априла 1930. године. На челу Српске Православне Цркве налазио се свега седам година, од 1930. до 1937. године, као четрдесети патријарх. Варнава је новим Уставом цркве и строгим правилима устројио Српску Православну Цркву на модеран начин и успио да је одвоји од државе. У његово вријеме активиран је црквени живот, те је почела изградња многих храмова у Београду. Његовом иницијативом започета је градња Храма Светог Саве на Врачару. Такође, на мјесту старе Београдске митрополије подигао је нову зграду (зграду данашње Патријаршије у непосредној близини Саборног храма), као и манастир Ваведење на Сењаку, Храм Светог Кнеза Лазара на Звездари. За вријеме његове службе започете су градње многобројних храмова. Патријарх Варнава је живио у тешка и несигурна времена доласка нациста на власт у Њемачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Показао се као постојан и чврст, нарочито приликом покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Разлог одсуства попустљивости није био у томе што се начелно противио конкордату, већ зато што је сматрао да дати споразум фаворизује католичку и исламску вјероисповест на рачун других вјерских заједница у Југославији. Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, јула 1937. године. То се десило у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу. Све до данас није нити потврђено нити оповргнуто мишљење да је отрован управо због свог непомирљивог става према конкордату.
- На данашњи дан, 10. септембра 1981. године слика “Герника” шпанског сликара Пабла Пикаса враћена је у Шпанију.
Насликана је 1937. године, послије дивљачког нацистичког бомбардовања градића Герника, светог мјеста Баска, у шпанском грађанском рату и од 1939. године била је у Њујорку. Пикасо је оставио аманет да “Герника” не буде враћена док његова отаџбина не постане демократска држава. У Шпанији, за то вријеме, скоро годину дана бјеснио је грађански рат између шпанских нациста предвођених генералом Франком и републиканаца. Априла 1937. године њемачка и италијанска авијација, подржана од стране генерала Франка, обасипа бомбама Гернику, тадашњу пријестоницу Баска. Током свирепог чина страдао је велики број људи, а град је готово уништен. У таквој ситуацији нејаком човјеку, пред налетом силе много јаче од њега самог, преостаје само да немоћно посматра зло које пред њим кулминира. Међутим, ако је тај нејаки човјек умјетник, покупиће пркосно своје боје и за само неколико недјеља насликати једно од најзначајнијих дјела у историји уметности, Гернику. Пикасо је на осмометарском платну оставио свједочанство о том тужном догађају. Ову слику многи сматрају симболом мира. Настанку слике претходило је неколико скица. Неодређени облици који подсјећају на људске и животињске прилике чине композицију слике која подсјећа и опомиње у исто вријеме. На лијевој страни композиције насликана је глава минотаура, која је за сликара представљала симбол тираније. Одсуством боја дочарао је присуство ратних ужаса. А присуством покрета који сугеришу крикове, панику и очај, мањак људскости код злочинаца који рат иницирају. Слика је први пут изложена на великој свјетској изложби одржаној у Паризу. Једна анегдота описује долазак њемачког официра у Пикасов атеље. Угледавши Гернику официр је упитао:
– Јесте ли ви ово урадили?
На шта је сликар одговорио:
– Нијесам ја, ви сте!
Пикасо, који је за вријеме рата боравио у Паризу, није допуштао да се слика пребаци у Шпанију, докле год у његовој земљи не буде успостављена демократија. На самрти је свом адвокату тражио да ни по коју цијену не дозволи пребацивање слике из Музеја модерне умјетности, све док је на власти генерал Франко. Тако је и било. Слика је пребачена у Шпанију тек 1981. године, неколико година након смрти генерала. Од тада се налази у Музеју краљице Софије у Мадриду. Герника је данас лијеп и већ одавно обновљен градић на сјеверу Шпаније. У њему се одржавају образовне радионице, семинари и конференције са темом мира. Поред тога, сваке године се традиционално проглашава добитник Герника награде за мир.
