Informbiro

Љетопис, 18. април 2019

Име: Ljetopis 18.04.2019 (1926 hotel Imperijal, 1956 raspusten Inforbiro); Опис: Љетопис, 18. април 2019 Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 18. април 1956. године распуштен је Информбиро, савјетодавно и координационо тијело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.

InformbiroКомунистички информациони биро, скраћено Информбиро, настао је 1947. године као наледник Коминтерне, међународне комунистичке организације која је распуштена 1943. године под притиском великих сила. Будући да су након Другог свјетског рата комунисти преузели власт у више држава у Источној Европи, совјетски лидер Стаљин иницирао је оснивање нове комунистичке организације, преко које би СССР могао да спроводи свој утицај на међународном плану. Предвиђено је да сједиште Информбироа буде у Београду, гдје је одржани први званични састанак ове организације у децембру 1947. године. Први сукоби између Стаљина и Броза почели су већ почетком 1948. године јер је Стаљин био незадовољан плановима Броза и Димитрова да створе Балканску федерацију. СССР је повукао своје стручњаке из СФРЈ и између комунистичких партија двије државе кренула је оштра преписка. Сукоб је кулминирао Резолуцијом Информбироа, објављеном 28. јуна 1948. године на крају савјетовања у Букурешту. КПЈ је оптужена за напуштање комунистичких и марксистичких идеја и непријатељски однос према КПСС. Информбиро је позвао “здраве снаге” у КПЈ да се одупру руководству са Брозом на челу и “скрену Југославију са буржоаског пута”. У наредним мјесецима односи СФРЈ и СССР-а драматично су се погоршали. Неки чланови КПЈ, па чак и високи руководиоци попут Андрије Хебранга и Сретена Жујовића отворено су стали на Стаљинову страну. Услиједили су монтирани судски процеси на обије стране, а у СФРЈ је формиран и казнени логор за “информбировце” на Голом отоку, острву у Јадранском мору у Кварнерском заливу. Врхунац кризе достигнут је у јесен 1952. године када је СССР врло озбиљно планирао оружану интервенцију у СФРЈ, а ЈНА се концентрисала на источним границама земље. Резултат овог заоштраваља било је окретање Југославије Западу, склапање уговора о војној и економској помоћи са САД, Британијом и Француском.

Тензије између сукобљених комунистичких партија спласнуле су тек након Стаљинове смрти 1953. године, а односи су отоплили 1956. године када је Стаљинов наследник Хрушчов допутовао у званичну посјету СФРЈ. Ипак, трајна последица овог разлаза је да СФРЈ више никада није била под јаким утицајем СССР-а и да су њени грађани уживали веће слободе од грађана других земаља у којима су на власти били комунисти.

На многе који су осуђени на монтираним судским процесима ово раздобље југословенске историје оставило је трајну трауму. Десетине хиљада људи, углавном из Србије и Црне Горе, хапшено је тих година, а наводно просовјетско дјеловање често је било само изговор за унутарпартијске или личне обрачуне.

 

  • На данашњи дан, 18. априла 1926. године у Његошевој улици у Подгорици отворен је хотел Империјал. Налазио се у новој згради браће Пејановића, у Његошевој улици. Располагао је са 30 соба, два купатила, једном већом салом за кафану, рестораном и бифеом. Овај хотел, као и други у Подгорици, тешко је оштећен у низу бомбардовања Подгорице током II свјетског рата.

Hotel ImperijalУ Подгорици је између два свјетска рата изграђено неколико хотела, отворене су бројне кафане и гостионице. Хотели су били звучних имена: „Империјал”, „Европа”, „Москва”, „Београд”, „Јадран”, „Пошта”…Од свих је најраскошнији и најљепши био „Империјал”. Хотел „Империјал“ био је једно од оних ријетких мјеста у којима се у Подгорици могао осјетити и доживјети дух и дах Европе. Већ својом фасадом, урађеном помало у барокном стилу, скретао је поглед пролазника. Налазио се у Његошевој, како се и тада звала најљепша улица у граду. Окупљао је претежно имућније грађане, трговце, професоре и официре, који су могли да бирају између двију његових сала: салу за кафану или салу за рестаурацију. Могли су, такође, и да уживају у хладовини његове баште, која се налазила тик иза хотела. Био је то највећи и најљепши хотел у граду, са тридесет меблираних соба и два купатила, што је у оно вријеме, када се читав град купао и умивао у копањама и лаворима, представљало и те какав луксуз. Хотел је често приређивао официрске вечери, као и вечери везане за женска добровољачка друштва. Организовани су и маскенбали, као и гостовање познатих забављача. У њему је гостовао и чувени илузиониста Свенгали, који је подгоричкој публици приказивао своје мађионичарске мајсторије и вјештине. Навече је у хотелу свирала хотелска музика, и плесали хотелски играчи, тако да се играло, плесало и пјевало често до касно у ноћ. „Империјал“ је био домаћин и других културних догађања. Тако је, како извјештава подгорички недјељник „Зета“, у овом хотелу одржано и прво „вече младих црногорских књижевника“ (у децембру 1930. године).

Иначе, Подгорица је у вријеме Краљевине Југославије, односно између два свјетска рата, била центар установа тадашње Зетске бановине (попут Зетске финансијске дирекције, Великог суда, Поште, Јавног правобранилаштва, Управе монопола дувана). У тадашњем Срезу подгоричком (територија данашње Подгорице) живјело је 37.000 становника, тај се број уочи Другог свјетског рата попео и на 50.000, док је у самом граду живјело око 14.000. Сеоско становништво бавило се углавном пољопривредом, у граду су примат држали занатство и трговина, док је у индустрији најзначајније мјесто имао Дувански комбинат. Вриједна је помена и изградња дома Трговачко-индустријске и занатске коморе. Изградња тог објекта почела је 1936. године, а свечано је отворен 1939. године. Овај објекат и данас служи истој намјени, по чему је јединствен, јер се у њему окупљају привредници, односно, сједиште је Привредне коморе Црне Горе. Зграда је у основи задржала исти изглед као и када је саграђена, с незнатном доградњом. Уочи Другог свјетског рата изграђена је и зграда царинарнице у Подгорици, а након неколико захтјева привредника отворена је и Филијала поштанске штедионице Краљевине Југославије.