- На данашњи да, 18. Март 2014 – Руски предсједник Владимир Путин и лидери Крима потписали су споразум о припајању тог полуострва Русији. У руском парламенту Путин је након потписивања споразума казао да је Крим „увијек био дио Русије“ и да је потписивањем споразума исправио „историјску неправду“.
Публика је потписивање споразума поздравила одушевљено уз клицање, док је Путин оптужио западне државе да стално покушавају да сатјерају Русију у ћошак и да су лицемјерне, и у том смислу навео да су прихватиле право Косова на самоопредјељење и независност од Србије, а сада то ускраћују Криму. Путин се касније појавио на московском Црвеном тргу и обратио се масама ријечима: „Крим и Севастопољ се враћају својим домаћим обалама, у своју домаћу луку, у Русију!“ Након тога узвикнуо је „Слава Русији“, док је маса узвикивала његово име.
19. фебруара 1954. Никита Хрушчов за 300. годишњицу Перејаславског споразума одваја Крим од совјетске Русије и припаја га совјетској републици Украјини.
Распадом Совјетског Савеза 1991. године, Украјина је постала независна држава. Крим је био самопроглашена полунезависна република, која се противила централним властима Украјине. Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини.
Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања про-руских украјинских власти, кримски парламент је расписао референдум о будућем статусу Крима. Посланици су изгласали да се распусти тадашња регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим постане део Руске федерације.
Kримски парламент је усвојио декларацију о независности Републике Крим,док су на референдуму становници Крима гласали за припајање Крима Русији. Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери. Град Севастопољ је истог дана такође постао део Руске федерације, као град са федералним статусом.
- На данашњи дан, 18. Марта 1845 – У цетињском Доњем крају рођен је Ђуро Поповић, један од најбољих учитеља у Црној Гори у другој половини XИX и првих година XX вијека. Школовао се у Петрограду и Москви. Писао је уџбенике за основне школе, био је школски надзорник, школски законодавац и јавни радник.
Поповић се посебно истакао као писац уџбеника. Написао је 15 уџбеника, од којих је сам саставио четири, а у коауторству 11, с тим што су неки уџбеници имали више допуњених и поправљених издања. Писао је буквар, читанке ( за сва четири разреда), рачунице ( за сва четири разреда), земљопис за ИИИ разред, познавање и његовање човјечјег тијела (за сва четири разреда), православни катихизис (за ИИИ и ИВ разред).
Поповићев буквар доживио је осам издања, а читанка за први разред основних школа девет издања.
Уџбенике је писао заједно са истакнутим учитељима свога времена, као што су Андрија Јовићевић, Перо Мартиновић и Јован Рогановић. Ђуро Поповић је најпродуктивнији писац уџбеника у Црној Гори.
Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била је Српски буквар. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио СРБСКИ БУКВАР и 1838. СРБСКУ ГРАМАТИКУ. У Српском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и текстови о славној српској прошлости.
Од 1854. године, дакле у вријеме књаза Данила, у цетињској основној школи предавани су српска граматика (II и III разред), црногорска историја (II разред) и српска историја (III разред).
1889. године, ђаци IV разреда основне школе, имали су за обавезне предмете: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, српску историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику и војничко вјежбање.
Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру географије обрађују се Црна Гора и остале српске земље; у оквиру вјеронауке посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено цртање свију српских земаља; а на пјевању су се пјевале пјесме: Тропар светом Сави Онамо, ‘намо i druge.
У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891.) каже се:
Међу важније предмете у основној школи спада историја…Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Српству и свему што је српско…Српска је историја пуна примјера за васпитање српске омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку. Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да проучи српску историју…Свијетло дјело српских јунака и родољуба утицаће снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Српству кад види како су српски јунаци и родољуби знали да жртвују себе…
