Lomonosov

Љетопис, 19. новембар 2019

Име: Ljetopis 19.11.2019 (1711 Lomonosov, 1805 Leseps); Опис: Љетопис, 19. новембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 19. новембра 1711. године рођен је Михаил Васиљевич Ломоносов на сјеверу Русије у Архангелској области у породици имућног сељака.

LomonosovМихаил је од дјетињства са задовољством учио и још у селу је савладао неколико озбиљних књига. Побјегао је од куће у Москву, гдје се уписао у Славјано-грчко-латинску академију. Тамо нијесу примали сељачку дјецу и због тога се Ломоносов представио као „племићки син“. У академији су сви повјеровали да је он заиста племић, јер је био веома писмен и добро је знао математику. Праву племићку титулу Ломоносов ће добити тек 1745. године, заједно са звањем професора хемије. Његово образовање је дуго трајало. Школовао се у Москви, Кијеву, Петрограду, у њемачким градовима Марбургу и Фрајбергу, и савладао је мноштво научних дисциплина – од филозофије до металургије. У читавом свом каснијем раду Ломоносов је увијек испољавао ту свестраност, истовремено се бавећи многим стварима. Зато за њега често кажу да је био „универзалан човјек“ и често га пореде са Леонардом да Винчијем – толико је био широк круг његових интересовања и његовог рада. Он је усавршавао технологије прављења стакла, стварао је физичке и хемијске теорије (хемију је сматрао својим најважнијим занимањем), бавио се астрономијом и географијом, писао уџбенике из граматике и радове из историје, оде и поетске преводе, правио мозаике… Поред тога, овај руски научник је припремио нацрт оснивања Московског универзитета који носи његово име и важи за један од најбољих универзитета у Русији.

Професор геологије Василиј Докучајев је 136 година након Ломоносовљеве смрти нашао радове руског научника и са чуђењем констатовао: „Ломонсов је већ одавно у својим радовима изложио теорију за коју сам ја добио степен доктора наука. И изложио ју је шире него ја“. Има и других примјера који говоре да је Ломоносов ишао испред свога времена. На примјер, он је први у свијету открио атмосферу на Венери, посматрајући је кроз телескоп. Прије тога, судећи по документима Академије наука, осмислио је функционални модел прото-хеликоптера, тј. летјелице која узлеће вертикално помоћу два пропелера. Ломоносовљева кинетичка теорија гасова умногоме је била претходница представе о атомима која ће се појавити 100 година касније. Он их је доживљавао као честице у облику лопти које се окрећу око своје осе. Судећи по биљешкама савременика, Ломоносов није био тихи „кабинетски“ научник. У чланку о Ломоносову Григориј Прутцков, доцент Московског државног универзитета, пише да је у Академији наука Ломоносов жестоко „ратовао“ против доминације и самовоље Њемаца.  Ломоносов је без страха испољавао грубу нарав чак и у расправи са својим утицајним покровитељем Иваном Шуваловом, љубимцем императорке Јелисавете I. Једном је Шувалов у жару дискусије повикао на научника: „Одвојићу те од Академије“! Ломоносов је поносито одговорио: „Не, можеш само да одвојиш Академију од мене“.

Дошљак са сјевера је имао доста оних који му нијесу били наклоњени. Таквих је било и у високом друштву. Један од њих је био пјесник и драматург Александар Сумароков, који је спадао међу најталентованије писце свога доба. Односи између њих двојице су били толико лоши да је Ломоносовљеву смрт Сумароков овако прокоментарисао: „Тај лудак се најзад смирио и више неће правити неред“. Сасвим другачије мишљење о руском научнику имао је велики руски пјесник Александар Пушкин, који је рођен послије Ломоносовљеве смрти. „Ломоносов је био велики човјек“, писао је Пушкин. „Између Петра I и Катарине II он је једини самостални посленик просвјете. Он је основао први универзитет. Боље речено, он је сам био наш први универзитет“.

 

  • На данашњи дан, 19. новембра 1805. године рођен je француски дипломата Фердинан де Лесепс, који је од 1859. до 1869. године руководио градњом Суецког канала.

Leseps Suecki KanalЗапочео је и градњу Панамског канала, али је послије банкротства Друштва за изградњу канала избила велика афера. Суецки канал je вјештачки канал на нивоу мора у Египту између Средоземног и Црвеног мора, који раздваја афрички од азијског континента и због тога је најближа поморска веза између западне и источне Земљине хемисфере. Велика стратешка важност Суецког канала за Запад постаје још јаснија у свијетлу чињенице да је најважнији танкерски пловни пут за снабдијевање Европе блискоисточном нафтом. Суецки канал носи име по граду Суец који се налази у региону.

Суец је град-лука који се налази у Египту. Предсједник Египта Гамал Абдел Насер национализовао је канал 1956. године. Због тога су Француска, Уједињено Краљевство и Израел извршили инвазију. У том сукобу било је потопљених бродова, па је канал био затворен. Уједињене нације су одржавале неутралност канала и Синаја. Град је био потпуно уништен и напуштен након Арапско-израелског сукоба. Поново је изграђен и канал је отворен за поморски саобраћај 1975. године.

Модерни Суецки канал је конструисала Суецка канална компанија и био је званично отворен 1869. године. Пројектовао га је француски инжењер Фердинанд де Лесепс. Канал омогућава бродовима краће путовање између сјеверног Атлантика и сјеверног Индијског океана преко Медитерана и Црвеног мора чиме се избјегава јужни Атлантик и јужни Индијски океан, и тиме се скраћује путовање за 7.000 километара. Канал се протеже од сјеверног краја код Порт Саида до јужног краја код Порт Тевфика код града Суец. Његова дужина је 193 километра. Године 2012. је прошло кроз канал 47 бродова на дан. Оригинални канал је био једнопловити водени пут са локацијама за мимоилажење у Балаховој обилазници и Великом горком језеру. Он не садржи преводнички систем, тако да морска вода слободно пролази кроз њега. Генерално, канал сјеверно од Горких језера тече сјеверно зими и јужно љети. Јужно од језера, смјер протока се мијења са Суецком плимом. Канал посједује и одржава Суецка канална управа из Египта. Према Константинопољској конвенцији, канал може користити „у времену рата као и у времену мира свако трговачко или ратно пловило, без разликовања заставе”.

У августу 2014. године започети су радови на проширењу Балахове обилазнице 35 километара  ради скраћивања времена пролаза кроз канал. Очекује се да ће ова експанзија удвостручити капацитет Суецког канала са 49 на 97 бродова дневно. Фебруара 2016. године Суецка канална управа је званично отворила нови помоћни канал.