- На данашњи дан, 20. октобра 1918. године краљ Никола је из Француске упутио прокламацију Југословенима. У прокламацији краљ Никола је дао подршку за уједињење у заједничку државу.
Југословенима Браћо!
… Кад сам, крајем јула 1914. године објавио рат Аустрији, рекао сам: „Тржим мач за уједињење Југословена“. Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево, Богу слава, виђех остварење мојих замисли, виђех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и просвијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас ево пао вазда с вама и уз вас.
Југославија не може се замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба. У нашој Црној Гори, добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету као и вама. Нема народа који је претрпио толико мука и јада у борби за драгу слободу.
Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим, а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори, да и наша мила Црна Гора буде саставан дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. …..
Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој. Народе, око поноситих наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћена горе, и оно лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! … Зажелимо подизање Русије од страшнога њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју, млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи!
…..
Нека златна слобода сине свијема који су за њом чезнули.
Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословенина — Краља Црне Горе.
Неји код Париза, 20.октобра 1918. године
- На данашњи дан, 20.октобра 1894. године освештан је Царев мост код Никшића.
Приликом освештавања моста, који је изграђен на старом путу Никшић-Подгорица, књаз Никола је одржао говор којим је изразио одушевљење тим изузетним грађевинским подухватом, подсјећајући да је изградњу моста, који је пројектовао инжењер Јосип Сладе, финансијски помогао руски цар Александар III. Због тога је Књаз и дао име новом мосту, Царев мост.
Царев мост на ријеци Зети, изграђен од тесаног камена, спада у један од најљепших културно-историјских споменика и мостова у Црној Гори и дан данас плијени својом љепотом. Идеју о градњи моста дао је сам краљ Никола, јер је изградња једног таквог објекта значила много за развој самог Никшића и никшићког краја.
Иако је пројектован да издржи терет запрежних кола и дилижанси, Царев мост је толико солидно изграђен да је, током Другог свјетског рата, издржао терет колона њемачких тенкова. Управо у том периоду, мост је умало “поклекао”, односно избјегао судбину да буде порушен. Наиме, 1944. године, њемачке трупе су се из Албаније и Грчке повлачиле преко Црне Горе.
Савезничке трупе, рачунајући да ће у те сврхе бити коришћен Царев мост, на сваком луку су поставили експлозив, да га, ако затреба, дигну у ваздух. Срећом, за то није било потребе јер су њемачке трупе разбијене већ код Даниловграда, па су за одступање морали користити кањоне Мораче и Лијеве ријеке.
„Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа није
у мојим очима боље и вриједније од мостова. Они су важнији од кућа,
светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни,
подигнути увијек смислено, на мјесту на коме се укрштава највећи број
људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе
ничем што је тајно и зло“, рекао је о мостовима Иво Андрић.
