Ubistva I Otmice Srba Sa Kosmeta

Љетопис, 24. август 2019

Име: Ljetopis 24.08.2019 (79 Pompeja, 1999 Ubistva i otmice srba KiM); Опис: Љетопис, 24. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 24. августа 1999. године у селу Старо Грацко, на Косову убијено је 14 Срба док су радили на својим имањима.

Ubistva I Otmice Srba Sa KosmetaОд доласка међународних снага (КФОР) на Косово, јуна 1999. године, до 31. децембра 2000. године нестало је под неразјашњеним околностима или је отето најмање 932 не-Албанаца. Отмице и нестанци Срба, Рома, Црногораца и Бошњака свакодневно су се догађали у периоду од 12. јуна до 1. септембра 1999. године. У том периоду отето је или нестало 835 не-Албанаца. Судбина 593 особе још увек није разјашњена.

Терористичка ОВК пустила је на слободу 141 особу из затвора под њеном контролом, 24 особе успјеле су да побјегну из затвора ОВК-а, 13 незаконито ухапшених ослободили су припадници КФОР-а и 62 особе су убијене послије отмице. Нестале особе углавном су цивили. Од 593 несталих, 257 не-Албанаца су ухапсили припадници терористичке ОВК или појединци у њено име. Свима се губи траг. 336 не-Албанаца нестало је под неразјашњеним околностима.

Највећи број нестанака догодио се у градовима. Има индиција да је број несталих Рома значајно већи него што показују подаци.  Послије 1. септембра 1999. године отмице и нестанци не-Албанаца догађају се инцидентно. То је прије свега последица насталог стања на Косову: Срби су или избјегли са Косова или су се склонили у енклаве под заштитом КФОР-а. Међутим, пракса недобровољног нестанка на Косову није престала. У другој половини 1999. године и током 2000. године нестало је преко 300 Албанаца. Има индиција да је ријеч о политичким отмицама. Судбина већине њих још увек није разјашњена. Наводе о затворима терористичке ОВК-а независно су потврдили бројни свједоци.

Извјесно је да је ОВК држала затворенике у бројним јавним објектима, приватним кућама и на отвореном простору. Подаци такође указују да је ОВК имала преко 100 затворских објеката до 1. септембра 1999. године, што је у непосредној вези са бројем отетих и несталих не-Албанаца. Терористичка ОВК је практиковала да често сели затворенике, из једног у други објекат, из једног у друго мјесто, страхујући да КФОР не открије тајно мјесто затварања. Свједоци и жртве незаконитог затварања указују да је било случајева у јуну 1999. године да су КФОР-у пријављивали локације затвора ОВК и да тим поводом КФОР ништа није предузимао.

 

  • На данашњи дан, 24. августа 79. године у ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло.

PompejaПомпеја је добро очувана испод вулканског пепела, па је остала као свједочанство о животу и култури Римљана тога времена. У том моменту у граду Помпеји живјело је око 20.000 људи. Већина је нестала под згариштима и наслагама пепела. Антички град Помпеја тако је избрисан са лица земље и са географских мапа пуних 1600 година. Био је потпуно заборављен, није га било ни у записима, а откривен је сасвим случајно, крајем XVI вијека, приликом ископавања канала.

Помпеја су данас археолошко благо које је “креирао” вулкан Везув, познат колико и град који је сахранио и који је доживио једну од највећих катастрофа у историји човјечанства. У граду су у почетку  живјели Етрурци, домаће становништво, и Грци, који су развили градски живот. Затим, Помпеја постаје римска колонија и од тада доживљавају препород и постају богати град у коме се граде за оно вријеме луксузне грађевине, и јавне и приватне, расте трговина, извози се вино Кампаније. Још љепши и моћнији град је био у вријеме владавине Октавијана Августа, а његов процват настављен је и у вријеме Тиберија. Један снажан земљотрес тек је протуњао градом, тек што је завршена његова реконструкција, а онда се послије 17 година пробудио Везув. Под пепелом, лавом и отровани огромним количинама гаса затрпан је велики дио становништва и велики дио града. И не претпостављајући да је Везув вулкан, становништво није бјежало одмах, људи нијесу схватали да ће ватрене ријеке стићи до њих. Експлозија је избацила вулканску лаву, огромну количину камења и пепела који се стврднуо под кишом и влагом и који је затрпао све у радијусу од око 70 км.

Град је био затрпан и сахрањен на око 20 до 30 метара испод земље, а највећи дио становништва угушио се услед огромних количина гаса. Послије првог открића, прошло је још 150 година до почетка великог истраживања. Тада су на свјетлост дана изашле прелијепе статуе, исликани зидови изузетно лијепи мозаици на подовима и сазнање да испод земље постоји читав један град. Од тада ископавање и рестаурирање постају државни посао. Чим се закорачи у Помпеју, постаје јасно да је то био веома модеран и велики град, са осам градских капија, пет термалних објеката, улице су остале поплочане какве су и биле, град је имао добру канализациону мрежу, питку воду, богати су имали воду у кућама, а плебс јавне фонтане, украшене скулптурама.

Зидове су красиле фреске, постојала су и приватна и јавна купатила, за мушкарце и жене, теретане, вртови у којима се радила гимнастика, позоришта са сједиштима од клесаног камена, дјелимично и покривена. Нађен је велики број предмета од керамике, нађене су чак и четкице којима су сликани зидови, накит, што на тијелима, што у рукама у намјери да се бјежи. Нађени су и хируршки инструменти, идентични данашњим, од најчистијег бакра, са дршкама од бронзе, а њихови облици свједоче о савременој хирургији и о медицини која је била мјешавина народне и научне.

Данас је у потпуности реконструисан живот тадашњег града и околине: у граду су радиле пекаре, постојале су бројне радње са разном робом, вртови у којима се узгајало поврће, воће, мали виногради, постојала је јавна администрација, као у данашњем модерном и уређеном граду. Становништво је у непосредној околини града узгајало разне производе, око 300 породица се бавило земљорадњом, виноградарством и живјело од продаје тих производа. Евидентно је данас да је у вријеме ерупције Везува у граду било 1.500 кућа, већих и мањих, једна поред друге у изграђеним и поплочаним улицама. Било је и кућа висине 6-7 метара, али и са више спратова, а било је кућа са више хиљада квадратних метара, у којима су живјели имућни, са собом за послугу, тада робове. Постоје и остаци зграде са 80 соба, и све су имале сређене подове и мозаике на зидовима.