Ulof Palme

Љетопис, 27. јул 2019

Име: Ljetopis 27.07.2019 (1844 Daltonizam, 1989 Ulaf Palme); Опис: Љетопис, 27. јул Тип: audio/mpeg

На данашњи дан, 27. јула 1989. године Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Улофа Палмеа 1986. године.

Ulof PalmeОн је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено. Палме је био утицајан и међународно признат политичар. Био је познат по својој опозицији америчкој агресивној политици за вријеме Вијетнамског рата. Палме је био близак покретима љевичара у читавом свијету, и подржавао је борбу колонија за ослобођење од својих европских вјековних потлачитеља. Ко је, по чијем налогу и мотиву убио премијера и данас пита свјетска штампа, годинама после тог догађаја. Случај је попримио обељежја легенде јаке толико да привуче и ону врсту људи који су се утркивали да полицији признају да на рукама носе Палмеову крв само да би били дио историје. Чак је њих бар 130, уз оне који су под одређеним врстама притиска које носе овакве истраге, признало да су убили премијера. Испитано је бар 10.000 људи. Постојали су очевици несрећног догађаја, укључујући и Палмеову жену, са којом је те вечери загрљен из биоскопа, а не у пратњи наоружаних тјелохранитеља, изашао пред смрт. Јавност вјероватно и сада, као и тада, о овом случају није сагласна. Једни вјерују да убиство никада неће бити расвијетљено јер је протекло превише времена. Други мисле да ће напокон истина изаћи на видјело и затворити једном за свагда најболнију причу у новијој шведској историји. Неки пак тврде да је убиство заправо ријешено оног дана, а свега двије године након Палмеове смрти, када је приведен а убрзо и осуђен на доживотну робију ситни криминалац и наркоман Кристер Петерсон. Премијерова удовица Лизбет уперила је прстом на Петерсона који је на поновљеном суђењу ослобођен. Једини осуђеник умро је као слободан и званично невин, оставивши многе у убјеђењу да је заиста он пуцао премијеру у леђа и побјегао. Штавише, његови познаници тврде да је пред смрт признао да је тако и било те зимске вечери, нешто прије поноћи. Толико заплета и обрта дешавало се свих ових година правећи од атентата криминални сценарио раван оном у „Убиству у Оријент експресу” Агате Кристи. Све је указивало да иза завјесе стоје америчке безбједносне службе или пак курдистанске сепаратистичке групе, шведски екстремистичко-десничарски полицајци, напокон и СФРЈ. Једно вријеме је чврсто заговарана теза да је наредба о ликвидацији стигла из југословенске службе безбједности. Три деценије од смрти, свјетска штампа је подсјетила да је Палме био отворени противник америчког ангажовања у Вијетнаму, толико да је врата своје земље отворио америчким дезертерима. Постао је велики противник јужноафричког апартхејда и критичар америчке спољне политике. Емотивно је, свега неколико дана прије смрти, говорио у парламенту против апартхејда у Шведској. Дан након убиства на Централној авенији шведског главног града са свјетских насловница смијешио се Улоф Палме. Фотографија насмијаног премијера, баш онаквог какав је био и остао упамћен, дуго је штампана на првим странама. Фасцинација Палмеом још увијек траје, не јер је његова смрт под велом тајне, колико због његове политичке заоставштине отјелотворене вриједностима које су, чини се, дефинисали ову земљу. Човјек који је уживао велику популарност одисао је скромношћу. Непријатеља му није мањкало, али није осјетио потребу да се креће окружен обезбеђењем. Кобне вечери шетао је улицама у загрљају жене као сваки обичан човек. Око њега није било наоружаних тјелохранитеља. До тог тренутка давао је народу разлог да буду поносни на то што њихови лидери без страха и пратње могу да шетају градом, возе бицикл, иду у биоскоп.

 

На данашњи дан, 27. јула 1844. године умро је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје.

DaltonizamПрви је одређивао релативне атомске масе хемијских елемената, испитивао особине гасова и поставио закон парцијалних притисака, а бавио се и метеорологијом. Проучавао је и аномалију непрепознавања боја, која је по њему названа – далтонизам. Далтонизам је назив за поремећај у виду који подразумијева немогућност спознавања разлика између боја или конкретну боју. Не доживљавају сви људи исто боје. Далтонисти су они који имају недостатак у доживљавању боја. Постоје различите врсте далтонизма. Најчешћи облик далтонизма који се јавља је немогућност да се разликују црвена и зелена. У скоро свим случајевима далтонизам је урођен и јавља се нарочито код мушког пола. Статистика каже да се овај видни поремећај јавља код око 7% мушкараца и мање од 1% жена. Далтонисти имају проблем да виде црвену, зелену или плаву или комбинацију ових боја. Ријетко се јавља најтежи облик далтонизма, да особа не види боју уопште. Живот ових особа је знатно отежан. Дјеци је отежано читање и учење, а старијим особама може онемогућити бављење одређеним пословима. У скоро свим случајевима далтонизам је урођен односно наследан. Далтонизам чешће утиче на мушкарце него на жене јер је далтонизам  у већини случајева наследна болест, а одговоран ген се налази на хромозому X. Ген је рецесиван, као и далтонизам. X и Y хромозоми одређују пол појединца. Мушкарци имају по један од сваког, а жене имају два X хромозома. Ако је ген који изазива болест рецесиван, онда болест се неће десити ако тијело има нормалан ген.

Може се рећи да нормалан ген “осваја борбу”. То је могуће код жена, јер оне посједују два X хромозома. Ако један од њих носи ген далтонизам и други носи нормалан ген, онда нормално ген има доминантан карактер и далтонизам се не појави. Мушкарци имају један X хромозом и ако он носи ген далтонизма, онда ће човјек бити далтониста. За мушкарца да буде далтониста, потребно је само један ген, а жена захтијева два гена, по један за сваки хромозом X. Шансе да жене наслиједе два далтонизам гена (један од оца и један од мајке) су много ниже. Жене које су носиоци гена за далтонизам, а нијесу далтонисти, и даље могу пренијети ген на своју дјецу (у 50% случајева). Механизам је сличан другим наследним болестима које су чешћи код мушкараца него код жена, као што су класичне хемофилије. Урођени далтонизам се не може излијечити, док стечени облик овог поремећаја са видом се може излијечити. У зависности од узрока се преписује метод лијечења. То могу бити контактна сочива у боји, наочаре које блокирају одсјај или сналажење помоћу опажања локације знакова а не боја.