Prebilovci

Љетопис, 6. август 2019

Име: Ljetopis 06.08.2019 (1941 pokolj u Prebilovcima, 1657 umro Bogdan Hmeljnicki); Опис: Љетопис, 6. август Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 6. августа 1941. године усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, дјеце и стараца.

PrebilovciПокољ у Пребиловцима је један од најмонстрознијих злочина на простору бивше Југославије. Усташке јединице почетком августа 1941. године за неколико дана убиле су више од 800 српских цивила, највише дјеце млађе од 14 година. Само у једном дану 6. августа 1941. године усташки зликовци су похватали 600 жена и дјеце из Пребиловаца и побацали их живе у јаму Голубник, крај Шурманаца, крај Чапљине, на југу Босне и Херцеговине. Након Другог свјетског рата, комунистичке власти Југославије су скривале ове злочине, а 1961. године су јаме гдје су бацани Срби, забетониране.  Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ.  Пребиловци се налазе у јужној Херцеговини на 20 км од Јадранског мора, леже на кањону лијеве обале ријеке Брегаве, у непосредној близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци, надомак важних саобраћајница, због чега се сматра да има важан стратешки положај. Име села је настало у Средњем вијеку, по старој српској породици Ивана Прибиловића. Војвода Стефан Прибиловић се 1378. године спомиње као феудалац Хумске земље. Терен је брдско-крашки, са благом климом и великим бројем сунчаних дана. Веома развијено сточарство, утицало је на укупан друштвени живот Пребиловаца. Највише су се гајиле овце, краве и коњи. Предјели су богати љековитим и медоносним биљкама. На Видовдан, 28. јуна 1941. године усташе праве покоље у западној Херцеговини. Усташе су током јула 1941. године довозиле Србе жељезничким вагонима из Сарајева до чапљинског села Шурманци, гдје су их бацали у јаму Голубник, дубине 66 метара, из које нико није преживио. Усташе опкољавају српско село Пребиловци крај Чапљине на Илиндан 2. августа 1941. године, са јасном намјером да униште све што је српско и православно на том подручију. У том моменту село је имало више од 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава. Усташе су убиле 820 Срба из Пребиловаца. Из 51 породице нико није преживио, а преживјело је укупно њих 170. Поткрај августа 1941. године усташе у ово имућно српско село насељавају Хрвате и мјењају назив села у Ново Село. Хајка на преостале Србе не престаје. Италијанска војска је убрзо окупирала западну Херцеговину и то је донекле зауставило усташке покоље над Србима који су били свакодневни. Почетком 1990-их година долази до распада СФР Југославије, а тако и до новог рата у Словенији, Хрватској и касније у Босни и Херцеговини. Почетком априла 1992. године почиње крвави рат у Босни и Херцеговини. У војној акцији, у којој су учествовале ратне јединице босанских Хрвата и војска Републике Хрватске, јуна 1992. године нападнута су српска насеља на лијевој обали Неретве, па тако и Пребиловци, који су  запаљени и порушени до темеља. На православни храм Сабора српских светитеља је бачена велика количина експлозива, па су дјелови разбацани и 150 метара од цркве.

 

  • На данашњи дан, 6. августа 1657. године умро је Богдан Хмељницки, козачки атаман који је украјинске козаке дигао на устанак против Пољака, ослободио их и ујединио са Русијом.

Bogdan HmeljnickiРођен је вјероватно у селу Суботив близу Чихирина у Украјини. Богдан се сматрао племићем. За вријеме побуне истицао је козачко поријекло своје мајке. Образовао се у кијевској школи православног братства, а наставио је образовање на пољском и језуитском колеџу, могуће у Јарослављу, али вјероватније у Лавову. Када је завршио школовање имао је широко знање свјетске историје, а научио је пољски и латински. Касније је поред тих језика научио турски, татарски и француски. За разлику од већине језуитских студената остао је вјеран православној вјери. Посједовао је преговарачки дар, тако да су га козаци поставили у делегацију, која је отишла код краља Пољске Владислава IV да тражи одређена права. Пољаци су нанијели много неправди козацима а Хмељницки је путовао од једне до друге пуковније и сретао се са козачким вођама у цијелој Украјини. Његова активност је постала сумњива пољским властима, које су већ имале проблема са побунама козака. У Пољско-литванској значајан дио православног становништва је био обесправљен. Појава контрареформације додатно је погоршала односе православне и католичке цркве. Католичка црква је створила унију из Бреста са намјером да одвоји православно становништво Украјине од православне цркве. Зато је осмишљена унијатска гркокатоличка црква. Хмељницки је са 300-500 бораца уз помоћ козака разоружао мању пољску јединицу јануара 1648. године и преузео Запорошку Сеч, у естуарију реке Дњепар. Пољаци су покушали да заузму то подручје, али одбијени су, јер се побуни прикључило још козака. Козачка скупштина је 1648. године изабрала Богдана Хмељницког за атамана. Козаци су разаслали атаманова писма по цијелој Украјини. Позивали су козаке и православно становништво да се придружи побуни. Дали су се у набавку и прављење оружја. Послали су изасланство кримском кану. Козаци су захтијевали:

обнову старих козачких права,

заустављање гркокатоличке цркве,

право да се постављају православне вође у пуковнијама,

да пољско-литванска војска напусти Украјину.

Прва велика битка је била битка код Жуте воде, у којој су козаци уз помоћ Татара нанијели Пољацима тежак пораз. Козаци су побјеђивали захваљујући дипломатској и војној вјештини Хмељницкога. Послије успјеха све већи број козака је прелазио на његову страну. Велики дипломатски успјех је представљала и подршка кримског кана. Велики успјех је представљао улазак у Кијев, гдје је слављен као спасилац и ослободилац народа од пољског ропства. Током преговора са пољском страном постало је јасно да се Хмељницки представља не само као вођа запорошких козака, него и као вођа Украјине. Након периода почетних војних успјеха започео је са изградњом државе. Изграђивала се војска, државна администрација, државне финансије, економија и култура. Козачки пуковници, официри и војни команданти створили су нову елиту козачке државе. Послије серије преговора Украјина је прихватила цара Московске Русије. Козачка скупштина је јануара 1654. године прихватила споразум из Перејаслава. Алексеј I, цар Русије је тиме у саставу Русије имао Украјину, тј бившу Кијевску Русију. У руској историографији се наглашава чињеница да је Хмељницки ушао у унију са руским царем са жељом да поново уједини Украјину и Русију. То се слаже са чињеницом да је Москва наследник Кијевске Русије. Хмељницки је руски национални херој, јер је ујединио Русију и Украјину.