Amerika Karta

Љетопис, 6. децембар 2018

Име: Ljetopis 06.12.2018 (1507 Martin Vanzemiler objavio kartu Amerike, 1865 ukinuto robovlasnistvo u SAD); Опис: Љетопис, 6. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 06. децембра 1507. године њемачки картограф Мартин Валдземилер објавио је прву географску карту новог континента којем је дао назив Америка према имену италијанског морепловца Америга Веспучија.

Amerika KartaВјерујући да је Америго Веспући, а не Колумбо, открио западну хемисферу, картограф Мартин Валдземилер је мистериозни нови континент који је уцртао на својој карти још 1507. године, назвао Америка.

Много година прије него што је постојала држава звана Сједињене Америчке Државе, немачки картограф Валџемилер направио је географску карту западне хемисфере на којој се први пут спомиње име Америка.

Било је то 15 година након што су се ђеновски истраживач Кристофор Колумбо и његова посада по први пут отиснули на запад из Европе, и наишли на чудну, огромну нову земљу.

Ова карта је настала према увјерењу Америга Веспућија да је ова далека земља нови континент, односно, како се касније показало, два нова континента.

Веспући, који је био Италијан, предводио је и португалску експедицију која је дошла до обала Бразила. За разлику од Колумба, био је увјерен да је открио “Нови свијет” који се налази између Европе и Азије.

Вјерујући да је Веспући, а не Колумбо, открио западну хемисферу, катрограф Валдземилер је мистериозни нови континент, на својој карти, прозвао Америка, што је, на латинском, женски род Америговог имена.

Власник карте, која је била ручно израђена, био један њемачки принц и његови потомци, па се више од 350 година налазила у њиховом старом дворцу.

Америчка Конгресна библиотека, у којој се иначе налази највећа збирка географских карти и атласа свијета, 2003. године је купила ову карту за 10 милиона долара.

Амерички Савезни институт за стандарде и технологију направио је херметички затворену кутију, испуњену гасом, у којој се чува Валдземилерова карта. Изложена је у сали за посјетиоце у Конгресној библиотеци у Вашингтону.

 

  • На данашњи дан, 6. децембра 1865. године робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД.

Ukinuto RopstvoРобовласништво је први облик класног и израбљивачког друштвеног уређења, а темељи се на приватном власништву и на раду робова. Појавило се још у древна времена кад су Сумерани, Египћани, стари Грци и Римљани држали робове. У XV вијеку почела се развијати велика трговина робљем кад су Европљани почели да продају ухваћене Африканце и на томе зарађивали бродовима их преко океана превозећи као радну снагу у европске колоније. Та трговина људима трајала је до XIX вијека и знатно утицала на афричке и америчке културе. Данас је ропство законски забрањено али још увијек постоји – у неким дијеловима свијета у масовним размјерима: процјењује се данас да у свијету има око 30 милиона људи у ропском положају, много и у Европи. Међународна трговина робљем данас се углавном назива енглеским термином трафикинг, а предмет такве незаконите међународне трговине је око 3 милиона људи.

Афроевропску трговину робљем започели су Португалци око 1440. године, а свој врхунац достигла је под вођством Енглеза који су бродовима превозили преко Атлантског оцеана велики број Африканаца као робовску снагу на плантажама памука и дувана у њиховим америчким колонијама. Више од седам милиона Африканаца, према неким процјенама, превезено је из Африке да би у Америци живјели у биједи и сиромаштву. Та је трговина доносила велику добит европским и афричким трговцима, а уништила је неколико афричких краљевства.

Производња тропских пољопривредних производа (попут кафе, памука, шећера, рума) уз употребу ропске снаге је била јако профитабилна и представљала је главни извор прихода колонијалних империја, а послије и осамостаљених држава Сјеверне и Јужне Америке: процјењује се, тако, да је Конфедерација Америчких Држава након проглашења независности (која је довела до Америчког грађанског рата) представљала захваљујући пољопривреди заснованој на ропском раду четврту највећу економију на свијету.

Трговци из енглеских лука пловили су у западну Африку и размјењивали робу за Африканце који су били ухваћени и доведени до обале. Робови су се жигосали попут стоке и бродовима превозили у Америку.

Између 1701. године и 1810.године више од милион Африканаца умрло је од гушења, болести или изгладњелости на путовању преко Атлантика које је трајало и до десет недјеља. Робови су били оковани ланцима како не би скочили преко палубе зато што је губитак роба значио губитак добити.

Капетани једрењака куповали су црнце. Онда би их натрпали у биједно загушљиво потпалубље, везали ланцима и пловили према Америци што су могли брже (а то је било врло споро) надајући се да губитак на путу неће бити већи од 10% до 15%.

Капетан брода обично би се оправдано бојао побуне па би наредио да се затвореници у потпалубљу окују ланцима; понекад су их једном дневно изводили на палубу да удахну ваздух и тјерали да скачу како би обновили циркулацију. То се сматрало толико нужним за здравље, да су затворенике бичевали ако би одбили.

Када доведу робове из унутрашњости затворе их све заједно у дашчару саграђену за то поред плажа. Они за које се установи да су здрави и подобни одвајају се на једну страну, а остали на другу. Свима који су проглашени подобнима на груди се ужареним жељезом утискује знак Француске, Енглеске или Холандске фирме како би свака држава могла разликовати своју имовину и како би онемогућили трговцима да их замијене за друге, слабије.

Робови су по цијеле дане напорно радили на плантажама на југу Сједињених Држава или су радили у кућама кувајући и чистећи. Становали су у колибама и спавали на подним простиркама. Црнци нијесу имали никаква права; били су имовина власника плантажа. Због таквог угњетавања, избило је више од 250 робовских побуна.