Jerusalim

Љетопис, 9. децембар 2018

Име: Ljetopis 09.12.2018 (1917 Turska predala britancima Jerusalim, 1613 mletacki senat donio dekret o donaciji Perastanima); Опис: Љетопис, 9. децембар Тип: audio/mpeg
  • На данашњи дан, 09. децембра 1917. године турске трупе предале су Британцима у Првом свјетском рату Јерусалим, који је под турском доминацијом био од 1517. године.

JerusalimИсторија града сеже уназад до четвртог миленијума прије нове ере, што га чини једним од најстаријих градова у свијету.

Јерусалим је светиња за три религије. За све три религије постоји мјесто у јерусалимском Старом граду које сматрају својим најсветијим дијелом, знаком своје најснажније, најдубље посвећености Богу.

Када су Уједињене нације 29. новембра 1947. године дале зелено свијетло за подјелу Палестине на двије државе, једну арапску, а другу јеврејску, Јерусалим (који је тада био већински јеврејски) је изостављен из једначине, и то с намјером да заједно с околином (укључујући Витлејем) буде проглашен за међународни град, издвојена територија.

Јевреји су прихватили план, а Давид Бен-Гурион, први премијер Израела и „отац домовине“, рекао је да је „губитак Јерусалима цијена која се мора платити како би добили своју државу“.
Међутим, Арапи су одбили УН-ов план подјеле, и објавили рат Израелу. Током Рата за независност, израелске снаге су се стратешки позиционирале широм земље, укључујући и Јерусалим. Када је исцртана чувена „Зелена линија“ примирја, Израел је заузео западни дио Јерусалима, а Јорданци су контролисали источни дио.

Израел је анектирао западни Јерусалим и недјељу дана касније га прогласио за пријестоницу државе а Јордан је анектирао источни Јерусалим, и прогласио га за „другу пријестоницу“.

Израел је у очима арапског света био непријатељ, због чега није било могуће постићи било какав конструктиван договор.

То је трајало све до 1967. године када је нетрпељивост ескалирала. Почео је чувени Шестодневни рат, током којег је Израел преузео контролу над источним Јерусалимом, и током каснијих година преселио све институције у источни дио, изградио велики број насеља и усвојио бројне законе који онемогућавају чак и најлибералнијим владама да препусте и милиметар града Палестини.

Како су деценије пролазиле, тако је став свих страна постајао све чвршћи. УН и међународна заједница одбиле су да признају „једностране потезе Израела у источном Јерусалиму“, прогласивши их за кршење међународног права, док су Палестинци одбијали сваку врсту компромиса све док се Свети град води као пријестоница Израела.

Иако разговори Палестинаца и Израелаца постоје већ декадама, у последњих четрвт вијека нијесу стигли далеко.

 

  • На данашњи дан, 9. децембра 1613. године Млетачки Сенат донио је декрет о давању царинских повластица Пераштанима, не само на Приморју већ и у свим млетачким градовима.

PerastПераст лежи у подножју брда Свети Илија насупрот тјеснацу Вериге у Боки которској. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронађени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.

Од најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ 1336. године Пераст је имао бродоградилиште. Статус општине добио је 1580. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, Петар Велики је на препоруку Венеције синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Свој процват Пераст дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке грађевине потичу из овог периода.

Прелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.

Палата Бујовић је диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста.

Импозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су Руси извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник.

Треба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић… Пераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира.

Преко пута Пераста, близу обале, налазе се два острва која представљају посебну атракцију овога града.

Свети Ђорђе је природно острво. На њему се налази бенедиктински манастир и локално гробље Пераста.

Госпа од Шкрпјела је вјештачко острво, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обичај ритуалног бацања камена око острва — Фашинада. Ова манифестација одржава као спомен на дан када је 1452. године на хриди – шкрпјелу пронађена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био „Божији знак“ и повод за изградњу цркве: у смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донесено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци.