Налазимо се на самом крају Божићног поста, а по свему судећи великог и тајанственог. Великог не због дужине, него због његовог значаја и тајанственог због саме дубље тајне Бога и човјека.
Бадња недеља, а радост је још већа, јер знамо да ишчекујемо Рођење Богомладенца Христа, оног кога су још многи пророци најављивали у Старом Завјету и за којим су чезнули. Дијете младо, предвјечни Бог се рађа и долази да нас обнови, учини бољим и оплемени наша срца како би и ми били права и истинска дјеца свјетлости.
Његово рођење треба да нам буде путоказ у нашем животу, јер он дође да учини све новим. Свједоци смо да се у данашњем времену много пута враћемо старим беспотребним навикама које у многоме кваре наш духовни вид. Гладне дјеце још увијек има у свијету али је још већа глад за љубављу, вапај за заједницом. Љубав и заједница нам дођу као насушне потребе, оне нас одржавају. И ту нас Господ наш Исус Христос позива да се окупимо око њега и прославимо Његово свијетло рођење као доказ његове велике милости и човјекољубља.
У овим Божићним данима сјетимо се и велике жртве наших предака на Мојковцу и Медови, који су бранили своје ближње и своју отаџбину водећи се вјечним хришћанским идеалима. Њихово јунаштво је надмашило све људске могућности у том времену а најприје су ишли срцем, како и сам пјесник каже:
‘’Хероизам сличан није историја записала, да се за спас једне војске, друга војска жртвовала’’.
Слиједећи ту и такву жртву, нека би Бог дао да и ми будемо достојни потомци својих предака, како би свјетлост истинита засијала и у нашим срцима, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин!
Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Лука Вешковић – студент Православног Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи
