Savka Jevtić Majka preosvećenog Episkopa Atanasija (Jevtića)

Majke hrišćanke: Savka Jevtić – Majka preosvećenog Episkopa Atanasija (Jevtića)

Ime: Majke hriscanke 19 - Savka Jevtic 17 10 2013; Opis: Savka Jevtić - Majka preosvećenog Episkopa Atanasija (Jevtića) Tip: audio/mpeg

“Naša Majka je rodila desetoro dece. Rođena je 1908. godine. Otac mi Milan rođen je 1907. Moj deda se vratio posle 7 godina ratovanja (1912- 1919), i ubrzo je požurio da oženi sina, jedinca Milana (a imao je još dve kćeri, naše tetke, Maricu i Leposavu). Našao je snaju u uglednoj kući Brisića u Tularima kod Uba. Oboje su roditelja tada imali jedva oko dvadeset godina. I Majka je bila mlada kad je počela rađati, nije još imala dvadeset godina. Prvo dvoje dece je izgubila pri porođaju, nisu stigli ni da ih krste. Potom je rodila nas šestoro, i svi smo hvala Bogu, još živi. Posle mena, najmlađeg preživelog, rodila je još dvoje. Jedno, brata Zdravka, su uspeli roditelji da krste, a ono deseto se valjda vrlo rano upokojilo. (Pre nekoliko godina, druga naša sestra, Olga, podsetila je brata Slobodana, te je, uz grobove i spomenika Dede i Babe i Oca i Majke, podigao i bratu Zdravku mali spomenik, na groblju u selu Brdarici, gde je pre dve decenije podignuta nova Crkva Vaskrsenja. A imamo u drugom kraju sela , stariju Crkvu, posvećenu Svetoj Trojici, koji Praznik celo naše selo proslavlja. Tamo smo mi išli u Crkvu, naročito pamtim na Pričešće.)

Majke hrišćanke: Savka Jevtić - Majka preosvećenog Episkopa Atanasija (Jevtića)

Porodica Vladike Atanasija (Jevtića)

Pamtim: nas osmoro, mi šestoro dece, i otac i majka, svi smo spavali u jednoj sobi. Imali smo u kući još jednu kuhinjicu u sredini, i jednu sobu, u kojoj su deda i baba spavali. I onda smo često ležali po nekoliko nas u jednom krevetu, pa često smo mi i sa majkom spavali. Pošto sam ja bio najmlađi, ja legnem u njen krevet, a ona stoji kraj kreveta i moli se. To traje podugo, bar pola sata, ja često i zaspim. I zapamtio sam jednu njenu molitvu: „Gospode, spasi i pticu u gori i ribu u vodi, i moju decu ne zaboravi!” A to je ona naučila od njene Majke, Baba-Náne (zvala se Darinka), koja je isto bila vrlo molitvena. Majka, prava Majka, ne može da ne oseća svetinju života. Ona svim bićem svojim, srcem, utrobom, oseća dar života, oseća strahopoštovanje prema životu, prema detetu, prema tajni velikog dara Božijega. Bog, kad god šalje jedno novo ljudsko biće na svet, jedno dete, On pokazuje svoju veru u to novo biće, u čoveka. Tako pokazuje i usađuje tu tajnu i Majci. Zato postoji jedna fina, tanana osobina, duboko u Majci usađena, još kao devojci: da ima strahopoštovanje pred životom. Ima ona narodna šala: kad na svadbi izvode mladu iz kuće, pa sad treba da se penje na konja, ili na kola, i svi plaču. Plaču od radosti, od potresa srca i duše, od ljubavi. Plače i ona, i njeni. Ona prirodno i drhti. A onda šala kaže: Pitaju je: „Što plačeš?” A ona kaže: „Neka ja plačem, samo vi mene vodite”. Dakle, ona voli to što je udaju, ali je prirodno da ima neku tremu. Pred svaki veliki događaj je ta trema prisutna u ljudskom biću, ljudskom srcu.

Majke hrišćanke: Savka Jevtić - Majka preosvećenog Episkopa Atanasija (Jevtića)

Roditelji Vladike Atanasija (Jevtića)

Pred ispitom, recimo, pred Pričešćem… To je bogodano strahopoštovanje usađeno u ljudskoj prirodi (Sveto Pismo ga naziva „strah Gospodnji – početak mudrosti”). To nije deprimirajuće, nije defetizam, nije depresija, nego radost života, radost novoga, radost ljubavi, radost zajedništva… A naravno, najveće i najnovije strahopoštovanje jeste ljubav. To Majke imaju!”- vladika Atanasije Jevtić.