Mučenica Marija Gačinska (rođena kao Lidija Lelianova) rođena je u Sankt Peterburgu 1874 godine. U šesnaestoj godini kao devojka obolela je od teške bolesti – Parkinsonove bolesti, koja je bila posledica preležanog encefalitisa. Na diplomskom ispitu u ženskoj školi koju je pohadjala i završila, Lidija je dovedena u invalidskim kolicima.
Nisu joj pomogli mnogi tretmani kojima je bila podvrgnuta, uključujući i odlaske u inostranstvo. Bolest je nastavila da neumorno uzima devojci telesno zdravlje: počela su da joj se suše ruke i noge, a celo telo je počelo da se skuplja u veličini. Prema savremenicima tog doba nije bilo tretmana koji bi joj pomogao. Ona je prvo prestala da oseća noge i uvek je morala da leži, jer nije mogla da sedi zbog konstantnih i strahovitih bolova u svim tkivima. Postepeno su joj se i ruke paralizovale i celo telo je počelo da se suši. Samo glava i lice su ostali bez promena. Lice joj je bilo blagoobrazno i svetlo.
U tom što je bolest buduće mati Marije nastavila da se razvija po neobičnom obrascu vidimo dejstvo i efekte Božanskog Proviđenja. Ozbiljna bolest nije dobila obrasce koji su obično neizbežni i koja kroz telesne povrede takođe dovode i do uništenja ličnosti.
Kao što je navedeno od strane pisaca prvih žitija i biografija mnogih mučenika i ispovednika ruskih, uključujući i mati Mariju, tako i sveštenik Mihailj Poljski navodi: „doživevši punu fizičku invalidnost, (mati Marija) ne samo da nije mentalno degradirala, već se prilično neuobičajeno kod takvih pacijenata pojavila čudna osobina ličnosti i karaktera: ona je postala veoma krotka, ponizna, pokorna, skromna, koncentrisana u sebi, produbljena u stalnoj molitvi, bez najmanje žalosti za svoje teško stanje“.
Godine 1913 porodica se preselila sa Lidijom u mesto Gačin. Ovde se Lidija 1922 godine po blagoslovu Sveštenomučenika Venijamina Petrogradskog zamonašila sa imenom Marija. Zbog podvig neprekidne molitve, trpljenje tuge i duhovne pomoći bolesnima i stradalnicima koju je pružala u mestu Gačinu, nazvana je Mati Marija Gačinska.
Ravno deset godina je služila po Božjem blagoslovu ljudima mati Marija Gačinska. Prikovana za krevet, ona je na desetine ljudi primala i molila se za njih, među kojima su bili seljaci, zanatlije, sveštenici, čak i episkopi. Njena slava i svetost koja ju je okruživala tokom života, proširila se daleko izvan Gačina i Petrograda.
Mučenicu Mariju je Gospod blagoslovio darom ljubavi, uvida i čuda. U istražnom predmetu iz 1932 godine komunističke ruske policije o mati Mariji, iz izveštaja policije koja je vodila postupke protiv sveštenika i monaha, postoji mnogo dokaza o ovim darovima blagodati. A oni policijski istražitelji koji su skupljali fabrikovane optužbe i stvarne događaje protiv ruskih sveštenika i monaha, tako i protiv Mati Marije Gačinske, u stvari su i ne znajući, pisali materijal za žitije svetiteljke…
Na kraju života fizičko stanja mati Marije Gačinski je bilo tako loše da je svaki dodir izazivao nepodnošljiv bol. Uprkos tome, i dalje je pružala pomoć svima koji su joj dolazili, uznoseći molitve Gospodu za njih i dajući im duhovne savete.
19 februara 1930 godine Mati Marija Gačinski i njena sestra su uhapšene tokom kampanje „Konfiskacija monaha i monahinja“, koja se desila širom ruske zemlje. Majka Marija Gačinski je optužena standardnom optužbom za ruske vernike, uključujući propovedanje Jevanđelja. Ruski komunisti i čekisti su bili surovi prema nepomičnoj monahinji. Prema izjavama savremenika, nju su pri hapšenju vukli sa drugog sprata kuće za ruke dvojiaca čekista, ignorišući njene krike bola a zatim je ubačena u kamion i odvedena u Petrograd.
Mučenica je ostavljena u bolničkim zatočeničkim kućama gde je umrla 17. aprila 1930 godine, kada je već bila osuđen da tri godine provede u egzilu. Telo mučenice je pokopano po tadašnjem zakonu bez publiciteta i prisustva verujućih ljudi.
Odmah posle stradanja Majke Marije, njena grobnica u blizini kapele Blažene Ksenije Petrogradske postalo je mesto hodočašća za vernike. Na njenom grobu je bilo komemoracija, molebana, uzimala se zemlja sa groba …
Godine 1981 godine mati Marija Gačinska je kanonizovana i proslavljena kao svetiteljka i našla se u svetom domu novih ruskih mučenika i ispovednika Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu. Tek je 25 godina kasnije, 17. jula , 2006 godine Mati Marija Gačinska kanonizovana i proslavljena kao svetiteljka i u Rusiji, kod kuće.
Mošti Svete Marije Gačinske su 26 marta 2007 godine sa Smolenskog groblja u Petrovgradu svečano prenete u Gačinsko Pavlovsku crkvu, gde sada počivaju u lepoti kivota i dostupne su za poštovanje od strane vernih, koji od nje traže utehu u žalosti i bolesti, i plaču sa verom i ljubavlju prizivajući njenu pomoć:
