Manastir Devič u Srbici danas, na praznik Svetog Joanikija Devičkog, svečano je proslavio svoju hramovnu slavu. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije, uz sasluženje više sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne crkve.
Evharistijskom sabranju, koje su svojim pojanjem ulepšali prizrenski bogoslovi, pored velikog broja vernog naroda, prisustvovala je Milena Parlić, zamenica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i pripadnici grčkog kontingenta KFOR-a.
Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije obratio se vernom narodu besedom u kojoj je govorio o značaju sabranja u svetinjama, o životu i podvigu Svetog Joanikija Devičkog, kao i o snazi vere i istrajnosti pravoslavnog naroda na ovim prostorima.
“Blagodat Božja nas sabira na ovom svetom mestu, u ovom hramu raspetom i vaskrslom, porušenom, ali obnovljenom. Da se ovde svi zajedno molimo Gospodu, da služimo službu Bogu, da prinesemo beskrvnu žrtvu Bogu, Njemu ugodnu, i da ovde pokažemo da smo mi narod Božiji, telo Hristovo, Crkva Božija. Današnji praznik Svetog Joanikija Devičkog, čije mošti počivaju ovde, duboko u grobu ispod njegove crkvice koja je podignuta na ovom svetom mestu, okuplja nas da proslavimo onoga koji je celim svojim životom proslavio Boga”, kazao je Mitropolit Teodosije.
U nastavku besede, Mitropolit je govorio o čudotvornoj sili moštiju Svetog Joanikija Devičkog, svedočeći o brojnim isceljenjima i duhovnoj snazi koja iz ove svetinje vekovima privlači vernike, kao i o blagodati koju je svetitelj zadobio svojim podvigom i potpunim predanjem Gospodu:
“Na ovo mesto dolazili su mnogi: i vladari, i moćni, i bogati, i siromašni, i zdravi, i bolesni. Zaceljuju se moštima Svetog Joanikija, jer su znali da iz njegovog groba, iz njegovih svetih moštiju, isijava Božija sila – sila koja krepi, koja osvetljuje, koja isceljuje, leči i teši sve ono što je čoveku potrebno u ovom životu. Mnogi su ovde našli isceljenje, a mnogi koji su se drznuli da prema ovoj svetinji i prema njegovom grobu postupaju nedolično, bili su kažnjeni. Sve to čini Sveti Joanikije jer ima slobodu pred Gospodom. Tu slobodu zadobio je svojim podvigom i svojom žrtvom. Sve što je Gospodu predao, Gospod mu je uzvratio.”
Govoreći o stradanju manastira Devič i našeg naroda, istakao je da svetinje opstaju i vaskrsavaju zahvaljujući sili Božijoj, kao i da jedino greh može udaljiti čoveka i narod od Boga i svojih svetinja:
“Manastir Devič mnogo puta je bio napadan, paljen i rušen, ali neprijatelji nisu uspeli da ga unište. Zašto? Jer je ovde prebivala sila Božija. Svako ko je to pokušao, naudio je sebi, a ne ovoj svetinji. I naš narod prolazi svoju Golgotu. Kao što kaže Sveti apostol Pavle: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? isto tako i danas pitamo: ko će nas rastaviti od naših svetinja, od Kosova i Metohije? Niko, osim greha. Samo ako se sami odvojimo od Boga, ako skrenemo sa Njegovog puta, ako izgubimo ljubav i praštanje. Dokle god gledamo ka Istoku, ka Suncu pravde – Hristu, i dokle god dolazimo u naše svetinje raspete i vaskrsle, ranjene i obnovljene, tada se i mi obnavljamo – pojedinačno i kao narod.”
Visokopreosvećeni Mitropolit je naglasio da se vernost svetinjama na ovim prostorima danas najjasnije potvrđuje živom verom, ličnim dolaskom u manastire, molitvom i učešćem u liturgijskom životu Crkve, poručivši da se pripadnost svetinjama ne dokazuje dokumentima, već zahvalnošću Bogu, žrtvom i ljubavlju.
“Nikada nije toliko ljudi posećivalo naše manastire i svetinje na Kosovu i Metohiji kao danas. Ljudi dolaze molitvom i Liturgijom da potvrde da ove svetinje pripadaju našem narodu. Bog, videći našu veru, žrtvu i ljubav, neće nas ostaviti. I neće biti potrebni nikakvi papiri ni rezolucije da potvrde kome ove svetinje pripadaju. Sve što je dobro – od Boga je. Zato treba da Mu zahvalimo na svemu što nam daruje. Neka vas molitvama svojim Sveti Joanikije osnaži i blagoslovi, da se svojim domovima vratite ispunjeni radošću, ljubavlju i blagodaću Božijom, koja neka vas prati u sve dane vašeg života”, zaključio je Mitropolit Tedosije i čestitao slavu igumaniji Anastasiji i sestrinstvu manastira Devič.
Nakon Svete liturgije, zajedničarenje je nastavljeno uz trpezu ljubavi u manastirskoj porti i konaku.
Izvor/foto: Radio Goraždevac
