Dana 22. maja 2025. godine u manastiru Svetog Nikole – Končul proslavljena je slava Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit raško – prizrenski g. Teodosije uz sasluženje : protojereja – stavrofora o. Milomira Vlaškovića, vojnog sveštenika jereja o. Miloša Kocića, igumana manastira Tušimlja o. Serapiona, paroha drugog nikoljačkog jereja o. Mirka Jeremića i đakona Bratislava Bogdanovića.
Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit raško – prizrenski g. Teodosije u besedi je istakao:
„Srećan i Bogom blagosloven današnji dan, današnji praznik i slava mati igumaniji, svetoj obitelji, domaćinu i svima koji smo se sabrali u ovaj divni hram koji je posvećen Sv. ocu Nikolaju čudotvorcu.
Gospod naš Isus Hristos za sebe kaže da je dobar pastir koji život svoj polaže za ovce svoje. Svi koji su Njega sledovali, Sveti apostoli i svetitelji oni su se poveli primerom Gospoda našega koji je rekao: „Nisam došao na zemlju da mi služe, nego da služim“. Braćo i sestre pravilo je u Crkvi da veći služi manjem. Naš život se ogleda i osmišljen u našem služenjem Bogu, Crkvi, bližnjima onako kako je Gospod zapovedio da ljubimo Boga i bližnjega. Ljubav se ne može pokazati ako nismo spremni na žrtvu, ako nismo delima svojim posvedočili, svoju ljubav prema Bogu i prema bližnjima.
Svetitelj koga slavimo, Sveti Nikolaj celim svojim životom je sebe predao Bogu, ali i bližnjima kojima je služio. Najveća njegova osobina pred Bogom, a Bogu je najsličnija što je Sveti Nikolaj bio milostim prema svima, naročito prema slabima i grešnima. Pomagao je materijalno i duhovno, za vreme svog života mnoge je spasio od greha, od bede i smrti.
Posle svog zemaljskog života i njegove čudotvorne mošti koje su primile Božansku silu i one čudotvore i isceljuju. Tako da danas praznujemo prenos moštiju Svetog Nikolaja iz Mire Likijske, tamo gde je on rođen, gde je živeo, gde je službovao i gde je bio sahranjen. Ceo taj kraj i okolina bili su opustošeni od Agarjana, od Osmanlija, on je izrazio želju da njegove mošti budu prenete u grad Bari, u Italiju, na Jadransko more. Sveti Nikolaj je zaštitnik onih koji plove i mornara. Tako su prenete njegove mošti na radost svih građana grada Barija, krajem 11. veka i do danas počivaju u tom gradu, čijim se mi moštima mi poklanjamo, jer one i dalje toče miro i čudotvore.
Tako je njegova velika ljubav i milost nad svima nama, naročito nad onima koji su u opasnosti brz je pomoćnik, pritiče u pomoć i naš je zaštitnik u ovom zemaljskom životu kojim plovimo kao pučinom ovoga sveta, vitlani burom i vetrovima iskušenja. Treba da znamo da nikad nismo sami, nikada da posustanemo, nikada da se uplašimo, da budemo malodušni, da mislimo da sve od nas zavisi. Ako verujemo u Gospoda, Presvetu Majku Božiju,kada nam je najteže oni su nam najbliži , pomoći će nam da se spasemo i da se izbavimo od svih tih beda. Zato mi slavimo svetitelji, oni su naši drugi anđeli čuvari koji nas vode pred ovaj život i koji nas upućuju kako da živimo i kako da delamo, kako bi mi zaslužili život večni.
Ovaj život je prolazan, koliko god dugo da traje, kakv god da je on je prolazan. Hrišćani veruju u večni život, jer Gospod naš je rekao : „da Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta“. On je nama pripremio nešto bolje, lepše i nešto što traje u vekove vekova, to je Carstvo nebesko, večni život. Mi ćemo da zadobijemo ovde milošću i dobrotom svojom i delima, naročito kada su u pitanju naši bližnji. Da ne budemo sujetni, da ne budemo zlopamtljivi, da ne budemo ljubomorni i zavisni, jer su to odlike samoljubivih, sebičnih koji su egoisti. Gospod hoće da se mi okrenemo prema drugima, jer ako smo mi okrenuti drugima i Gospod je okrenut prema nama, i On će nam pomoći u sve dane našeg života.“
Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit raško – prizrenski g. Teodosije prerezao je slavski kolač, a ovogodišnji domaćin Boško Kućerović sa porodicom je priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
