Njegovo preosveštenstvo Episkop novobrdski Ilarion, vikar Patrijarha srpskog Porfirija, služio je jutros Svetu arhijerejsku Liturgiju u crkvi Svete prepodobnomučenice Paraskeve Rimljanke u manastiru Svetog Jovana Vladimira u zetskom selu Kurilo. Sasluživalo je sveštenstvo i sveštenomonaštvo Mitropolije crnogorsko-primorske.
Po pročitanom Jevanđelju vladika Ilarion se besjedom obratio sabranom vjernom narodu:
„Blagosloven je Gospod Bog naš koji želi da se svi spasu i da dođu u poznanje istine, koji je Onaj koji dela sve u svemu i mi u Njemu. I stvoreni smo Njime i krećemo se u Njemu i u Njemu i jesmo. Sve je od Boga i ovaj vidljivi svet i nevidljivi i tvar koja se čulima doživljava i umom sagledava. Sve je od Boga. I sve je to što jesmo, i mi kao stvoreni, stvoreno je da bi se sjedinilo sa samim nestvorenim Bogom, da se prevaziđe naša stvorena priroda. A da bi se to desilo mi treba neprekidno da se pripremamo za taj susret sa Bogom. I da se pripremamo za Svetu liturgiju. I čuli smo Apostola Pavla šta govori o toj teskobi koja je i u bunama i u teskobama, i u bolestima, i u bdenjima i u molitvama- sve su to načini kojima se mi pripremamo za ulazak u dan Gospodnji, za ulazak u počinak Gospodnji, u subotovanje Gospodnje.
Jevreji su poštovali taj dan sedmi kao dan počinka. A mi poštujemo taj dan počinka a onda poštujemo i dan po tome danu koji je dan Gospodnji, dan života i dan Vaskrsenja, dan punoće i opštenja sa Bogom. Ali kako rekoh treba da se pripremamo, i danas na ovaj praznik, na dan prepodobne Matere i mučenice Paraskeve Rimljanke, treba da se sjetimo toga jer njeno ime to znači. To ime Paraskeva ili Paraskevije znači pripremni dan ili dan koji nas uvodi u počinak“, kazao je Preosvećeni.
„Treba da nas podseti na to da se svi neprekidno pripremamo, jer je to delo naše. Ova Sveta liturgija i Sveta služba je delo Božije u koje se mi uklapamo i u koje mi uplovljavamo. Ovu službu služi sam Gospod Isus Hristos. On je Onaj koji prinosi i On je Taj koji se prinosi. On je sve u svemu. Mi ulazimo tako u taj tok Njegovog života, u preveliku tajnu Njegovog ovaploćenja. Postajemo sutelesnici Njegovi kroz ovo sveto pričešće. Ali da bismo to doživeli moramo da se pripremimo. I blaženom uspomenom starac Emilijan iz Manastira Simonopetre, duhovnik je govorio da od nas zavisi koliko ćemo blagodati da zahvatimo na Liturgiji u zavisnosti od toga koliki smo sud ponijeli. Ako si se pripremio više, moći ćeš više da zahvatiš a ako si se pripremimo manje- ti ćeš manje. Tako da je nekada to djelo naše za nas bitnije, jer Gospod Bog koji je ljubav, on djela pa djela. Neka bi Sveta Petka nama pomagala da se spremimo za taj susret sa Bogom. Ona je mlada, nadarena, čedna a bila je jaka i usprotivila se carevima. A bila je i milostiva pa kad je car oslepeo zbog svog bezumlja ona ga je iscelila. Gospod je hteo da je ovenča vencem mučeništva i da je udostoji da ona i život položi za Njega, da bi se proslavila u Carstvu nebeskom i da bi stekla slobodu da nama pritiče u pomoć. No ako se budemo pripremali za ulazak u dan Gospodnji bićemo toga sve više svesniji „, besjedio je vladika Ilarion, poželjevši da molitve Svete Matere Paraskeve i Svetoga mučenika Jovana Vladimira bidu sa tim mjestom i sa svima okupljenima.
Po zamvonoj molitvi prerezan je slavski kolač i osveštano žito, a potom je obavljen trokratni ophod oko crkve. Na kraju službe vladika je čestitao slavu mati Petri, igumaniji ove svete obitelji i zablagodario na gostoprimstvu.
Vladici Ilarionu na dolasku, svetoj službi i ljubavi je zablagodario protojerej Igor Balaban, poželjevši da uvijek u radosti dolazi i služi sa sveštenstvom i narodom te svetinje podsjetivši da je Vladika Ilarion bio dugodišnji sabrat Manastira Dečani i iguman manastira Draganac na Kosovu i Metohiji i da je sa tamošnjm narodom dijelio radosti i tuge sve do trenutka kad je izabran da bude vikar Njegove svetosti Patrijarha Porfirija.
