“На Косову нема лажи. Овдје постаје видљиво оно што је у нама. Косово је вјечно поприште, на њему се стално бије Косовски бој а вријеме ће показати на којој смо страни били. Косово вапи за човјеком и жртвом, али жртвом побожности. Земља на Газиместану је црвена, има боју махагонија. Крв косовских мученика је наш живот. Косово је слика нашег унутрашњег живота, наше духовне борбе и нашег коначног опредјељења“- казала је за емисију “Косметска кандила“ мати Стефанида игуманија манастира Брњак на Ибарском Колашину.
Приликом посјете Требињу и манастиру Тврдош, гдје су од Преосвећеног Владике Захумско-херцеговачког и приморског Г. Димитрија и игумана тврдошког оца Саве добиле честицу моштију Свете Јелене Анжујске, сестре манастира Брњак са својој Игуманијом мати Стефанидом, посјетиле су манастир Савина у Херцег Новом. Благодарећи Игуману ове Светиње оцу Макарију и труду сестре Ирене Папић, мати Стефанида је дала интервју за Радио ,,Светигору“ у коме је говорила о овој Светињи на Ибарском Колашину, својој посјети Епархији Захумско-херцеговачкој и монашком животу.
“Јелена Анжујска, супруга Уроша Првог и мајка Стефана првовјенчаног се, љубављу Владике Димитрија и оца Саве, на овај начин поново вратила у свој вољени Брњак гдје је провела највећи дио свог живота. Јелена Анжујска се враћа на Косово баш у ово вријеме када је Косову и Метохији, можда, најпотребнија помоћ наших Светитеља. Потребно је да обнављамо немањићке и уопште Светиње у којима су се подвизавали наши Свети преци и које су наши орјентири како живјети и носити страдање“- каже мати Стефанида.
Манастирска црква грачаничког метоха манастира Брњак у Ибарском Колашину, посвећена Светом Георгију, у првобитној намјери је требало да буде сеоска црква у засеоку Добрићи. Братство Добрићи су, иначе, ктитори ове Светиње. Брњак је везан за удовиштво Свете Јелене Анжујске која је овдје провела тридесет седам година, а личност која је свакако обиљежила овај крај је Григорије Божовић, мученички свједок својих ријечи кога су 1945. године убили комунисти, запаливши велики дио онога што је написао, као и његов отац прота Вукајло. Нас шеснаест монахиња дошле смо у ову светињу прије двије године из Врањске Епархије и за двије године успјеле смо да се скућимо међу овим дивним народом који нас је прихватио у свој живот отвореног срца и отворене душе“- каже игуманија манастира Брњак мати Стефанида.
На разговору благодаримо игуману Савинском Макарију и сестри Ирени Папић.
Слободанка Грдинић
