Струковно удружења књижевника Црне Горе у сарадњи са монаштвом Манастира Стањевићи, организовали су 15. септембра изузетно посjeћено књижевно вече академика Матије Бећковића.
У публици су присуствовали митрополит црногорско-приморски, г. Јоаникије и загребачко-љубљански, г. Кирило, бројно свештенство Митрополије црногорско-приморске као и поштоваоци Бећковићевог дјела из Будве, Петровца и Подгорице.
Овај важни културни подухват Струковног удружења књижевника одржан је уз покровитељство ЈП Морско добро из Будве и братства Манастира Стањевићи.
Бећковићево вече уз добродошлицу отворила је предсједница удружења, Милица Бакрач ријечима:
,,Сигурно да је пјесник Матија Бећковић у богатој каријери говорио стихове свом пјесничком народу по разним трговима, градовима, велелепним сценама, анфитеатрима, кино-салама, позориштима… – али да га стиховитије, искреније, отменије и надахнутије мјесто од овог, гдје смо се вечерас окупили, није тако често у животу дочекивало и сачекало. Поштовани пјесниче, добро нам дошао.
Матија нам је дошао и донио свеколиког дара. Јавио нам је Богојављење, Савин кук и Савин лакат, потегао и хљеба и језика, да имамо. Одавно везао камење, да би лакше газили преко Лијешња и преко Мртвице. Стићи ћемо до Мртвог Дубоког и до Лукавице, над којом се, иако је септембар, мјесец пуни као локва.
И за дан, два, деценију, за пола вијека, народ ће проносити ријечи: Тако је говорио Матија, у Стањевићима, у златном септембру Љета Господњег, 2025. Народ ће помињати и препричавати, гдје оно бјеше Јапан, и Међа Вука Манитога… неко ће узвикнути Леле и куку, неко ће казати Кажу… најгласнији ће понављати Матијине пјесме о Његошу; опет ће један старији питати млађег: Чији си ти мали – јер су се те ријечи чуле, како ће рећи Један чоек, онога љета, баш у Стањевићима, код отаца, Јефрема и Павла, пред Његошевим народом и митрополитима.
Публика је на ,,катедри“ Манастира Стањевићи уживала у пјесмама и поемама Матије Бећковића, које су обиљежиле културу нашег народа. Пјесник је праћен искреним и дугим аплаузима.
Милица Бакрач
