Povodom 70 godina od smrti Anice Savić Rebac, slavnog srpskog heleniste i Njegošologa, a u sklopu tradicionalne manifestacije Dani Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, u subotu, 2. decembara, u Plavoj sali Srpske kuće u Podgorici, održaće se tribina: “Helenski vidici Anice Savić Rebac” (1892-1953).
O znamenitoj Srpkinji i njenom doprinosu srpskoj kulturi, predavanja će održati prof. dr Milo Lompar i prof. dr Irina Deretić, dok je moderator programa mr Bojana Pejović.
*Prof. dr Milo Lompar i prof. dr Irina Deretić priredili su korpus filosofskih, političkih i kritičkih spisa Anice Savić Rebac pod naslovom Duh helenstva (Službeni glasnik: Beograd, 2015). Ovo izdanje je dobilo nagradu Limes plus za vrijedno reprint izdanje na prvom festivalu knjige Pazi šta čitaš – humanistika, kultura, umetnost, 2016.
Anica Savić Rebac (1892–1953), pesnikinja, prevodilac, esejista, filozof i vrhunski poznavalac starogrčke i rimske književnosti i kulture, kao i engleskog romantizma, svrstava se uz Isidoru Sekulić i Kseniju Atanasijević u najobrazovanije Srpkinje 20. veka. Iza nje je ostao obiman i raznovrstan opus u kome se, idejnom smelošću i erudicijom, posebno ističu studije vezane za razdoblje antike. Ta žena je u Brankovom kolu s nepunih 13 godina objavila prevod jednog odlomka iz Bajronovog Manfreda, u 14-oj počela da objavljuje svoje pesme i prevode Šelijeve poezije, a u 17-oj se oglasila prvim esejem. Njim je, kao i prevođenjem Emila Verharena, upoznala našu publiku sa ovim belgijskim liričarem, ali je to i programski tekst u kome se ona pre Miloša Crnjanskog opredelila za slobodan stih. Kada je napunila 18, već je bila “ime” u književnom svetu.
