Милош Богдановић и Митрополит

Милош Богдановић: “Драги мој Ђедо, признајем, плакао сам“

Име: 03. 11. 2020 Milos Bogdanovic -PISMO DJEDU; Опис: Драги мој Ђедо, признајем, плакао сам Тип: audio/mpeg

Милош Богдановић једанаестогишњи дјечак из Херцег Новог, кога је мајка Добрана задојила љубављу према Господу, Цркви Његовој и нашем Митрополиту Амфилхију са сузама се опростио писмом из искреног дјечјег срца од свог Ђеда како је од милоште звао блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Драги мој Ђедо,

Знам да ниси волио да будем тужан. Нисам. Ушао сам у своју собу. Размишљам о свему. Највише о теби.

Моја мајка ми је улила љубав према теби. Причала ми је о данима и годинама проведеним у Цетињском Манастиру. Каже није била гладна, жедна… јер си ти увијек био за све ту. Вољела те као оца. Био сам мали и болестан ти си ме обишао а ја тебе нисам могао, јер ми глупа корона то није дозволила. Људи који ме познају знају колико те волим. Колико ми значиш. Нећу писати у прошлости. Ти си ту. Ту уз мене. Заједно смо корачали до побједе.

Јесам мали годинама али сам корачао сигурно у одбрану светиња. Рецитовао. Поносно стајао поред тебе. Био си тужан кад си сазнао да ме напао неки тамо небитан новинар и то због писма Светом Сави. Савјет који си ми дао чувам само за себе. Надао сам се. Молио сам се. Признајем да сам плакао.

За мене си био јунак, Косовски херој. Мислио сам мој Владика, мој једини Ђед ће побиједити и добити и ову битку. Бог је одлучио да одмориш. На крст који си носио више није било мјеста за ране и бол који су ти годинама наносили неки зли људи, а знам ја да си их ти волио и опростио им. Ти си био такав.

Дошао сам синоцћ. Поред твог одра. Знам видио си ме. Чуо си моју молитву. Био сам тужан, јер физички више ниси са нама. Гледајући те са крстом у руци ,схватио сам да си само заспао. Одмараш. Спремаш се за нова дјела, јер Господ те узео да њему помогнеш.

Доћи ћу ти често на гроб, молићу се. Разговараћемо ти и ја. Ја ћу наставити да рецитујем, да будем одличан ђак и добар фудбалер. Ти знаш да је мени фудбал све. Зато ова наша утакмица није завршена. Сваки гол који дам биће за моје Ђедове, за тебе, пратићеш ме и благословити са неба. Моја звијезда водиља даље кроз живот биће твој лик. Бићу поносан што сам живио у доба једног великог светитеља.

Свети Оче Амфилохије, Ђеде, да те више не мучим. Одмарај, спремај се за нова дјела, јер знам да нећеш мировати, навикао си да бдиш над нама. Благослови ме. Мој брат Отац Миајло и ја ћемо испунити твој благослов, бићеш поносан. Небески заштитниче, царство ти небеско и вјечан ти спомен. Моли се за своју ђецу.

Твој мали Милош Богдановић ће те вјечно чувати у свом срцу! срце