Поштовани предсједниче Владе Црне Горе, господине Здравко Кривокапићу,
Прво, да Вам честитам на Одлуци, да као предсједник Владе, у преломном моменту драматичног сукоба унутар народа Црне Горе, омогућите устоличење Митрополита Јоаникија на Цетињу, на Трону великих митрополита црногорских, а што је било доведено у питање деструктивном и сумрачном намјером бивше власти.
Та Ваша одлука, знам, подразумијевала је, не само велику одговорност и личну храброст, него и вјеру, и јако братољубиво и богољубиво срце.
То су оне одлуке и моменти у животу, који видно улазе не само у личну историју, него и у историју државе и народа.
То су оне одлуке, пред којима су рационална логика и прагматична памет, инфериорне – тиме су оне веће и дјелотворније, а њихове ће се благотворне посљедице показивати кроз будућност.
Мислим да дијелимо мишљење, да нијесте учинили то што сте учинили, не само по Српску цркву у Црној Гори, него и по државу Црну Гору, настале би несагледиво погубне посљедице.
Црна Гора је тако подијељена, тачније – један народ по крви, вјери и језику, Срби Црногорци, доведени су до прага самоистраге.
Наравно, бивша власт, све је учинила, ради голе власти, да ти раздори међу браћом буду што тежи и погубнији. Смислили су и овај последњи конфликт да буде најтежи, и незаустављив.
Зато је Ваша одлука таквог ранга, да то дјело улази у нове примјере чојства и јунаштва.
На крају, та Одлука, Црној Гори враћа равнотежу и мир у њеним темељима.
Милутин Мићовић
