Државна награда Мирослављево јеванђеље за 2021. додијељена је 22. фебруара у Бијелом Пољу књижевнику Милутину Мићовићу
Награду за дјело Луче у тами Црне Горе Мићовићу је, у име Министарства просвјете, науке, културе и спорта, уручио директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић. Свечаности у Основној школи Марко Миљанов присуствовао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, као и и предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
– Драго ми је да вас све поздравим, прије свега у граду у којем је писано Мирослављево јеванђеље, које је настало двадесетак година прије него што се претпостављало Мирослављево јеванђеље је у научном и умјетничком смислу толико репрезентативно дјело, којим би се поносиле много веће културе од наше. Књижевност има тај задатак да усправи човјека под небом, на том задатку је и Мићовић, чија је ријеч понекад јетка, али чија се ријеч памти. Надамо се да ће Мићовић још дуго бити са нама, да ће писати и освајати значајне награде, а памтиће се по томе што је завриједио Мирослављево јеванђеље – казао је директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва Андрија Радуловић.
Одлуку да награда Мирослављево јеванђеље припадне књижевнику Мићовићу једногласно је донио жири у саставу Синиша Јелушић, Лидија Томић, Радоје Головић, Радоје Фемић и Миомир Ђуришић.
Предсједник жирија, Синиша Јелушић, образлажући одлуку, казао је да је Мићовић афирмисани и угледни књижевник, есејиста и публициста, аутор романа, књига поезије, огледа и расправа, фрагмената и есеја.
– Нарочито се истиче као један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и писаца словенских књижевности, тумача словенског културног насљеђа и духовних и културних веза Црне Горе и Русије. Мићовић је заступљен у неколико најзначајнијих антологија црногорске, српске и словенске поезије, а добитник је многих значајних награда – казао је Јелушић, додајући да централна тема награђене књиге представља питање историјске судбине Црне Горе, са посебним освртом на значај и важност његошевске традиције у формирању духовног идентитета Црне Горе.
Мићовић је казао да је Мирослављевим јеванђељем мала Црква Светих апостола Петра и Павла, а потом и град Бијело Поље, постала свијетла тачка на културној мапи свијета, која освјетљава осам вјекова српске културе уназад.
– Иако је за седам вјекова историје за ово Јеванђеље мало ко знао, оно је живјело у тишини Хиландара, чувајући краснопис и живопис средњег вијека, и јеванђелске ријечи, обучене у древну српскословенску рукописну ћирилицу. Српски народ и Црна Гора са њим држе тако високо Мирослављево јеванђеље зато што оно сваким словом, илуминацијом, говори да смо већ у 12. вијеку имали високу културу, да смо већ тада били уткани у моћну византијску и свјетску културу, ослоњени на Слово из кога све постаде. И прва реченица из божанског писма, коју смо превели на српски језик, и која се налази на почетку Мирослављевог јеванђеља јесте: Искони бје слово – у почетку бјеше ријеч – казао је Мићовић.
Он је нагласио је да је Мирослављево јеванђеље метафора наше историјске, кутлурне и духовне драме.
Примајући ову високу награду од државе Црне Горе Мићовић је примијетио да је посљедњих деценија Црна Гора ушла у тежак сукоб са самом собом, са својим културним насљеђем, али да се ради о сукобу који још увијек даје могућности да се не заврши катастрофом и колективном амнезијом.
Осврћући се на награђену књигу, аутор је казао да се она највише односи на насљеђе, прије свега Његошево, које је присутно у нашој савремености, јер су те луче увијек живе.
– Кад боље погледамо у себе и у културно насљеђе, видјећемо да се сва духовна борба води, да се домогнемо бар зрачка тог првог Слова, на којем стоји све што истински постоји. Та полемика се своди – или борити се за пуноћу смисла и Слова окје нас ословљава по имену, или, без подвига да заборавимо на то Слово и пређемо у бесловесност, прихватајући фалсификате, шкработине, смртни заборав, нихилизам, сопствено преименовање и разименовање – казао је Мићовић.
Извор: ИН4С
