Министар Владимир Лепосавић

Министар Владимир Лепосавић: Измјене закона готове, чекају се вјерске заједнице

Иако се ради о хитном поступку измјена закона, када организовање јавне расправе није обавезно, ми смо приступили спровођењу интензивних консултација са вјерским заједницама. На тај начин је омогућено да дају сугестије и коментаре, рекао је Лепосавић

Министар правде се протеклих дана састао са представницима Митрополије црногорско-приморске, Исламске заједнице и Римокатоличке цркве у Црној Гори, а о тексту измјена обавијестио је и представнике Европске уније

 

Текст измјена Закона о слободи вјероисповијести је спреман и избрисани су и измијењени спорни чланови тог акта. Предлог измјена и допуна закона ће по хитном поступку бити утврђен на Влади почетком наредне седмице, а потом ће бити прослијеђен Скупштини на усвајање. Тиме је испуњено предизборно обећање нове власти.

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић потврдио је у изјави за “Дан да је завршен текст измјена.

– Предлог је спреман и биће усвојен уз поштовање законодавне процедуре. Иако се ради о хитном поступку измјена закона, када организовање јавне расправе није обавезно, ми смо приступили спровођењу интензивних консултација са вјерским заједницама. Па је на тај начин омогућено да дају сугестије и коментаре рекао је Лепосавић за “Дан.

Он је о тексту измјена обавијестио и представнике Европске уније у Црној Гори.

Лепосавић је разговарао са представницима Митрополије црногорско-приморске, Исламске заједнице и представницима Католичке цркве у Црној Гори и том приликом их упознао са намјером о измјени Закона о слободи вјероисповијести.

Премијер Здравко Кривокапић навео је у експозеу да ће сви дискриминаторни закони који су креирани са циљем остваривања партијских интереса, а на штету грађана и вјерских заједница, бити преиспитани, измијењени и допуњени, док ће њихове штетне одредбе које дијеле и свађају грађане бити уклоњене.

– Посебан приоритет Влада ће посветити измјенама и допунама Закона о слободи вјероисповијести, како би исправила неправду и штету коју постојећи закон доноси грађанима и вјерским заједницама – рекао је Кривокапић.

Термин гласања је неизвјестан јер је ПзП блокирао избор одбора, а закон прво мора да прође Законодавни и Одбор за људска и мањинска права.

Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном статусу вјерских заједница у Црној Гори усвојен је у Скупштини Црне Горе 27. децембра прошле године, а ступио је на снагу 8. јануара. Закон је усвојен уз протесте и тензије.

Мада су из тадашње владе и скупштинске већине тврдили да закон гарантује пуну слободу вјероисповијести свим вјерницима и равноправан положај свих вјерских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу увјерења свим грађанима који нијесу вјерници, из Српске православне цркве и великог дијела политичке јавности истицали су да се ради о класичној дискриминацији и отимању црквене имовине, на начин незабиљежен у Европи у 21.вијеку.

Након усвајања закона почеле су литије, које су одржаване двапут седмично, а које су окупиле на стотине хиљада грађана. Литије су привремено обустављене имајући у виду појаву вируса корона и епидемиолошке мјере које су уведене.

Конкретније, закон је утврђивао имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе. Прописано је да ће сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина државе Црне Горе прије 1918. године и који касније нису, како је наведено, на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина. У питању су чланови 62 – 64 тог закона, који су из Српске православне цркве оштро критиковани.

Црква је, с друге стране, тврдила да није консултована на отворен, инклузиван и институционалан начин, како су то, према њиховом суду, препоручивали Венецијанска комисија и друге релевантне међународне адресе.

Према мишљењу Митрополије црногорско-приморске, три члана (чланови 62, 63 и 64) представљају засебну тематску цјелину и обједињена су истовјетним антизаконским настројењем (кршењем важећих црногорских прописа и судске праксе) и непримјереним убацивањем својинско-правних тема у закон који се тиче вјерских слобода и људских права. Митрополија је предлагала брисање сва три ова члана, и замјену бољом, правнички јаснијом и праведнијом формулаци јом. Ако би се ишло у примјену, како су рекли, то би Цркву дискриминисало у односу на друге цркве и вјерске заједнице.

Појаснити одредбе о регистрацији

Митрополија је указивала да ни овај закон, овакав какав је сада, не предвиђа обавезу ничијег регистровања, нити је појам обавезне регистрације био познат Цркви у ранијим рјешењима црногорског законодавства. То, без обзира на погрешне тврдње из раније владе, није ни била обавеза по претходном закону у којем уопште није ни постојао појам регистрације.

Из ЕУ су истицали да је регулисање вјерских права унутрашње питање сваке земље и у том смислу Европска унија нема неку посебну надлежност.

Термин гласања у парламенту је неизвјестан јер је ПзП блокирао избор одбора, а закон прво мора да прође Законодавни и Одбор за људска и мањинска права.

Извор: Дан