BIH DA TE SHVATIM, HRISTE!
Tajno sveta nesvetog od zla koje se preliva!
Tražim te nemoćan,
Moći, u nemoći otkinutog lista
s Drveta Života!
Jaučem u bolu duše,
Raspeti, na lekovitom Znaku svih vremena i svih u bolovima
rastrzanih duša!
Žalujem za Tobom,
Radosti bezradosnih puteva
kojima nas zemlja dariva!
Nosim odsjaj Tebe
pogružen u tamu noći i dnevi srca moga i odsjaj Tvoje svetlosti biva muka tame!
Ne daj da tama obuzme svetlost,
nek svetlost svane u mrkloj noći!
Upisan u pesku
koga razmeće pustinjski vetar-
čekam da čujem reč rečitiju
od gromova u buri,
prinoseći ti zauzvrat kajanje!
Nek me ne razmetne pustinja,
o, Ti, Koji skupljaš suze razmetne
kao pčela sokove iz cveta! Živote, Koji si iznedrio život i svet,
ne dozvoli da pređem granicu
na kojoj se umire živ!
Pomozi sklonom smrti da ne umre na nogama!
Ti Koji si tajna živih
i ljubav prognanih!
Risto Radović, teolog.
(Pjesma je objavljena u časopisu „Pravoslavni misionar„, broj 1 iz 1967. godine, str. 64-65; i u knjizi „U jagnjetu je spas„, Cetinje, 2009. str. 5-6; knjiga XXIX u ediciji „Izabrana djela Arhiepiskopa Cetinjskog i Mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića)
Priredio Aleksandar Vujović, profesor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog i urednik Katihetskog programa Radio Svetigore
