Mitropolit

Митрополит Амфилохије: Проглашење грехофобије за хомофобију (човјекомржњу)

Име: 20.06.2020 Saopstenje Mitropolit; Опис: Проглашење грехофобије за хомофобију (човјекомржњу) Тип: audio/mpeg

Поново је покренуто питање озакоњења истополног брака (животног партнерства) у Скупштини Црне Горе. Оне који то не прихватају проглашавају ”хомофобима” (=човјекомрсцима).

Међутим, не само Црква хришћанска, Ислам и Јудејство, него свеукупно религиозно искуство свијета, од памтивијека до данас, то и такво проглашење полног нагона за човјечност, само за себе, доживљавало је и доживљава као човјекомржњу. Јер оно што је уграђено у човјека за рађање, за стварање новог живота, обоготворити само за себе, лишавајући га његовог природног смисла, прогласити га за смисао човјековог постојања, значи обоготворити смрт и ништавило, мрзити човјека и његову природу, његов вјечни смисао и достојанство. Они који траже истополне бракове, имају ли за то сагласност и благослов својих родитеља, особито мајки? Познато нам је кукање многих мајки такве дјеце…

То што важи за хомосексуализам (ЛГБТ) важи подједнако за чедоморство (абортус), убијање зачете, нерођене дјеце. Зар није увијек исто дијете, убијено било послије зачећа шест мјесеци или послије шест година? Зар се и једни и други који то озакоњују – не питају за себе: да су мој отац и мајка склапали истополно партнерство или прихватили да ме по зачећу убију (абортирају), да ли бих ја данас постојао/постојала? Да ли је убиство дјетета људско право које треба озаконити?

Очинство и материнство су двије највеће светиње људског живота. ”Све је човјеку слободно”, по ријечи апостола народа, но да ли је све оно што човјек чини, а чини безбројна зла и гријехе – дјетоубиства и човјекоубиства – истинска слобода и истинска човјечност? Је ли то достигнуће модерног човјечанства, којим се оно хвали? Човјек је слободан да погази и очинство и материнство, претварајући дар и нагон рађања у нагон човјекоубиства и смрти, али смије ли то прогласити за човјечност и човјекољубље?

         Светиња брака представља жижу вјечног смисла свега што човјек јесте и ради чега постоји. Људи вјере, без обзира којој од свјетских религија припадају и људи истинског хуманизма, одричући се тог вјечног смисла, одричу се Бога у кога вјерују, прихватајући безакоње и нечовјечност за закон и човјечност. Заиста, све је човјеку слободно, али му није све на корист…

Архиепископ цетињски 

Цетиње, 20. јун 2020.

Митрополит црногорско-приморски

+АМФИЛОХИЈЕ