Po blagoslovu Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u Nedelju šestu – Slepoga, 17. maja 2026. godine, Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Rakovica kod Beograda zajedno sa Njegovim preosveštenstvom Episkopom buenosajreskim i južnocentralnoameričkim g. Kirilom, koji je načalstvovao, i Njegovim preosveštenstvom vikarnim Episkopom hvostanskim Aleksejem. Sasluživali su protojerej Jovan Stojiljković, protojerej Simo Kličković, jeromonah Klavdijan iz Trojice-Sergijeve lavre, jerej Goran Nuhanović, protođakon Ivan Savić i đakon Mihailo Puača.
Monahinje manastira Rakovica odgovarale su na prozbe i jektenije.
U pastirskoj besedi Episkop Aleksej je sabranom vernom narodu, pored ostalog, rekao: – Današnje pročitano začalo iz Jevanđelja govori nam da postoje ljudi koji su rođeni slepi, a postoje i oni koji su posle oslepeli. O tome moramo da razmišljamo svi, da nas ne uhvati slepilo posle rođenja. Ono od rođenja i nije tako strašno, pojavi se Hristos, namaže blatom oči i kaže umij se u Siloamskoj banji, i progledaj. I tako je i bilo. Slepi je progledao.
– Mi smo progledali krštenjem, ali se događa nešto čudno, u vezi sa grehom. Greh stvara slepilo, a to naše slepilo samo opet Hristos može da isceli i da nam vrati vid. To je pokajanje, to je sjedinjenje sa Živim Bogom. Bez Boga nam nema spasenja.
– Zaista, moramo da molimo Gospoda da nam omogući da progledamo i da vidimo u licu brata svoga, sestre svoje, Hristov Lik. Drugačije ne možemo da opstanemo, drugačije ne možemo da opravdamo naše postojanje i pripadnost Hristu koji nas sve voli i u svima nama gleda svoj lik, rekao je Episkop Aleksej.
Nakon Božanske liturgije Mitropolit Atanasije je sa braćom arhijerejima posetio grob blaženopočivšeg Patrijarha srpskog Pavla koji je sahranjen i počiva tu u manastiru Rakovica.
Izvor: Eparhija mileševska
