Na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta 2025. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i Mitropolit nemački g. Grigorije služio je svetu Liturgiju u hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu.
Njegovom Visokopreosveštenstvu sasluživali su protojerej-stavrofor Veljko Gačić i jerođakon Vasilije Starovlah.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala Mitropolit Grigorije se obratio prisutnima. Besedu Njegovog Visokopreosveštenstva donosimo u celosti.
Draga braćo i sestre, čuli smo u Jevanđelju kako je sve bilo ispunjeno svetlošću i radošću; kako su haljine i lice Gospodnje bile sjajne, sijale kao sunce. Čuli smo i kako su se, prilikom Preobraženja, pojavili Mojsije i Ilija koji su razgovarali sa Hristom. Prisutni apostoli su Hristu uzviknuli kako ime je dobro biti tu. Reči apostola nam otkrivaju šta je za nas ljude najvažnije, i šta mi najviše želimo – da budemo, da postojimo, a to je najvažnije i za našega Boga jer i On hoće da mi budemo, da postojimo. Zbog toga nas je stvorio i doveo u ovaj svet. No, mi često ne postojimo na pravi način, kako bi to Bog od nas želeo. Često postojimo u mraku, a ne u svetlosti. Mi ne razgovaramo kao što je On razgovarao sa Mojsijem i Ilijom, u svetlosti, miru i ljubavi, nego često u zavisti; a često i ogovaramo. Tako, ne živimo punoću postojanja, već više nekakav odsjaj postojanja. Kada su apostoli videli šta je punoća postojanja, uzviknuli su: „Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri senice: tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji” (Mt 17,4), što će reći, da ne treba nikako da idu odatle jer je ovo pravo postojanje. Ipak, kao ljudi, i oni su se uplašili tog večnog postojanja. Hristos im tom prilikom zapoveda da onome što se zbilo nikome ne govore dok Sin Čovečiji iz mrtvih ne vaskrsne (up. Mt 17,9), odnosno dok se ne objavi sila i moć večnog i istinskog postojanja. Mi imamo to iskustvo, da je vaskrsao Hristos, i da mi možemo da vaskrsnemo, znamo i da je preobraženje bilo praobraz vaskrsenja, te i da se mi možemo preobraziti. Zbog toga smo, draga braćo i seste, ovde – da se preobrazimo, i da nas u toj svetlosti Gospod izvede na goru Tavor, da vidimo svetlost koju su videli apostoli, te da i mi zajedno sa njima uskliknemo: „Gospode, dobro nam je ovde biti“. I zaista, draga braćo i sestre, dobro nam je ovde biti sa Gospodom; dobro nam je biti u svetlosti i radosti, dobro nam je biti i postojati, te smo dužni na tome što jesmo i postojimo da blagodarimo Gospodu. Bože, daj! Amin!
Nakon svete Liturgije Mitropolit Grigorije je osveštao grožđe.
Izvor: Eparhija diseldorfska i njemačka
