Косовска жртва, која је уграђена у темеље српске историје, остала је главна тема српске новозавјетне мисли, књижевности и умјетности, те је зато косовски завјет темељ слободе и стварања српског народа, рекао је изабрани митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у видовданској беседи на Газиместану.
Митрополит се обратио непосредно након парастоса Косовским јунацима који је служио заједно са патријархом, владиком Теодосијем и другим архијерејима.
Бесједа Митрополита Јоаникија интегрално:
Српски народ је давно примио хришћанство, а Свети Сава је српски народ сабрао око Христа, привео га Христу, објединио га у заједници Духа Светога, посветио га, а у вријеме Светога кнеза Лазара косовскога, српски народ заједно са својим кнезом на челу, узишао је на Христову Голготу, да посвједочи своју вјеру и да положи завјет, бранећи своје огњиште, бранећи своје светиње, бранећи част и образ и љепоту своје отаџбине, коју је био украсио у доба Немањића великим светињама. Бранећи од туђина који је дошао из Азије, ово парче земље и неба које је Бог дао, и тада се завјетовао Христу и својој вјери и својој Цркви, и пролио крв своју за слободу, за одбрану отаџбине. И то јесте била једна велика побједа. Много значајнија од оних побједа које се доносе на бојном пољу и када један народ оружјем побједи други народ. Ми смо на Косову ту битку, говорило се да није она изгубљена, али ми смо ту добили велику рану. И говори се да смо изгубили на Косову са једне стране, али смо однијели моралну побједу и успели се на висину са Христом на Његову Голготу, а Господ нас је оснажио силом Свога Часнога Крста и Своје жртве и примио крв косовских јунака и посветио је, јер је та крв изливена за Христа и помјешана са Христовом голготском крвљу. И ту је положен косовски завјет и ту је било наше свенародно опредељење за Царство Небеско. А то не значи за нешто имагинарно и непостојеће, него то значи да смо се опредијелили за оно царство из којег нас обасјава Божија сјетлост, и које даје смисао нашем животу и стварању. Па се тако догодило да је косовска жртва која је уграђена у темеље српске историје остала главна тема и наше мисли завјетне, и наше књижевности, и умјетности. Тако да је овај завјет за Царство Небеско завјет слободе и стварања и обједињавања.
Ево нас данас овдје сабрани. Видимо наш лијепи српски род, нашу лијепи омладину овдје. Али знамо да је цијели српски народ данас са својом Црквом, са својим патријархом, са својим владиком рашко-призренским, са омладином нашом на Газиместану духовно присутан ма гдје живјели и ма гдје се налазили данас. И косовска жртва је и дан данас извор нашега надахнућа, извор воде живе, извор Духа Светога. Јер нас Господ милује због Светога кнеза Лазара и косовских јунака, и због свих оних који су њиховим путем ишли и њима следовали и животе своје полагали и главе давали за своју вјеру и за своју отаџбину, од тада па до дана данашњега. А то је велико мноштво Божијх угодника и српских мученика, од Косова па све до Јасеновца и до Кошара.
Свако од нас овдје данас, сабраних у заједници Духа Светога и у заједници сјећања, ми изнова обнављамо Косовски завјет, и изнова се завјетујемо царству небескоме као и свети кнез Лазар. ,,Земаљско је за малена царство, а небеско за увијек и довијека.” А то је оно царство које нас опредјељује и које нам даје снаге да идемо, да носимо свој крст и да живимо ка хришћани. Да живимо и да ширимо љубав и заједништво. Прво у нашој кући да се не дијелимо, да се миримо, јер нас жртва Светога косовскога кнеза Лазара и свих који за њиме ишли и страдали, од Косова па до данашњега дана, обавезује да се миримо, да превазилазимо своје неспоразуме. Да се објединимо, да нађемо снаге да идемо даље, а видјели смо да је наша снага у јединству, а не у свађама и у раздору, не дао Бог.
Данас је наш свјатјејши патријарх рекао много лијепих ријечи, али једна је посебно некако запамћена, чини ми се данас: – Ма гдје ишли и гдје год се налазили, када дођемо на Косово, свако од нас осјећа, ма гдје се родио, кад дође на Косово да је дошао у свој дом, на своје рођено огњиште. А то није осјећање ни мржње, ни пакости, нити освјете, нити било чега другога, него осјећање љубави и племенитости. Када уђемо у Грачаницу, Пећку патријаршију и Високе Дечане, обасјава нас вечно царство којем се завјетовао Свети кнез Лазар, а то је Христово Царство, које је унутра, и у нама и у нашим светињама. Нека овај велики, дивни данашњи сабор и у Грачаници и на Газиместану, на Косову и Метохији, на освјештаној српској земљи, буде свима благословен. Да сви ви који сте данас овдје дошли да се надахнете, да се напијете свјеже воде, то је Божија милост и Божија благодат и нека вас она укријепи да носите благослов и Косово и Метохију, свету нашу српску земљу и наш распети српски народ у својим срцима. И да се увијек враћате Косову и своме народу, своме огњишту, да будемо заједно са нашим распетим народом на Косову и Метохији. Да ми имамо осјећај када се враћамо Косову и Метохији, да добијамо заправо велики благослов. Иако кажемо да помажемо наш распети народ на Косову и Метохији, више наш распети народ помаже нама који долазимо овдје и који добијамо благослов и од светиња и од народа који носи свој крст и истрајава вјерно и одано, чувајући завјет Светог кнеза Лазара на Косову и Метохији.
Нека вас Божији благослов прати и нека вас оснаже жртве Косова и Метохије, да носите љубав и благослов својим домовима и свуда гдје се будете кретали. Амин, Боже дај! Срећан вам празник, на многаја љета и још много Видовдана, даће Бог.
