Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 13. новембра, Свету службу Божију у Манастиру Светог пророка Илије на брду Волујица код Бара, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомана Мијајловића и Слободана Зековића, игумана Прокопија (Вуковића), протојереја Јована Пламенца, Синише Смиљића и Љуба Јовановића и јереја Николе Радовића, Младена Томовића, Александра Орландића и Крста Пламенца и ђакона Александра Лекића.
По заамвоној молитви Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао је чесму у порти манастира, а по отпусту и нови манастирски конак.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да човјеков биолошки живот није све и свја, већ да је човјек душа жива, жељна и жедна Бога живога, жељна да се напоји Духа Светога те да се преображава Духом Божијим. Говорећи даље о прочитаној посланици Св. апостола Павла, у којој он говори да тамо гдје је Дух Свети тамо је и слобода, Митрополит је нагласио да је човјек жељан слободе, али да најчешће не умије да живи у слободи него постаје роб страстима, жељама, прохтјевима и гријесима и разним непочинствима.
“Иако би се рекло да смо слободни, нијесмо, неко робује овој страсти, неко оној и зато Свети апостол Павле отвара тај пут према слободи. Треба да се ослободимо прије свега од својих мана, од страсти, од гријехова, да се очистимо, да бисмо се удостојили да се напунимо дарова Светога Духа, да се њима испунимо. А Дух Свети, као што говори Апостол, ослобађа, односно гдје је Дух Божији тамо је слобода”, казао је владика.
Објаснио је да је човјек као боголико биће пријемчив за Божију милост и дарове и да само треба да отвори душу, да је обасјају зраци Божије свјетлости, милости, правде и љубави, што, како је казао, није баш лако. То је упоредио са домом када се отворе прозори да у њега уђе сунчева свјетлост којој се све радује.
“Много више значи отворити прозоре своје душе, да је обасја Божија свјетлост и милост. Ова сунчана свјетлост је створена свјетлост, а Божија свјетлост која души треба, она је нестворена и вјечна, и тамо гдје она дође, кога она обасја, он постаје причасник вјечности већ овдје на земљи”, бесједио је Митрополит и додао да томе треба да тежимо, да се ослободимо. Али, како је појаснио, не можемо да се ослободимо прије него што се удостојимо дарова Светога Духа “јер је њих душа жедна и гладна, а те дарове примамо у Цркви Божјој”.
Подсјетио је сабране да је Господ Исус Христос својим доласком у овај свијет донио те дарове човјеку када се оваплотио и дошао у овај свијет, а нарочито када је принио жртву за нас ради очишћења наших гријехова, ради обновљења наше природе и сједињења са Богом, усиновљења Богу и Оцу, да постанемо дјеца Божија.
“Зато имамо и слободу да се обраћамо Богу живоме као своме Оцу и треба да се молимо често том савршеном молитвом Оче наш, која даје велику слободу јер се молимо за опроштај наших гријехова, а то значи да се ослободимо тог терета који човјек натовари на себе. Господ Исус Христос даје свима изобилно, не гледајући ко је ко, сваки онај ко жели да Му приступи, Он га прима без обзира које је нације, какве боје коже, како је имовинског стања…”, истакао је Митрополит и поучио сабране да не треба много да се грабимо за првјенство, јер право истинско првјенство може дати само Господ. За то треба да се боримо, нагласио је, да приступимо Господу, да будемо близу Њега, а бићемо близу ако своме брату и сестри дамо мјесто испред нас, јер нас је све Господ учио смирењу, а и Свети апостол Павле говори да ближње своје поштујемо као веће од нас, да се пред њима смиравамо и то је Богу угодно.
Поучио је присутне да треба увијек бити у миру са ближњима, јер онда немамо никакве препреке да се молимо Господу, ако смо у немиру, свађи са ближњима, Бог нашу молитву неће примити док се не ослободимо те мржње, зависти, пакости… Поручио је да морамо да се измиримо једни са другима да би смо се са Богом измирили.
“Нарочито је важно да се успостави тај мир међу ближњима, међу најближима, у породици, у манастиру, на послу, са комшијама… Треба да се ослободимо саможивости, самодовољности, самољубља, тако се отварају врата и прозори наше душе, тако се отвара наше срце. Онда је оно спремно да приступи Господу и Господ ће такву душу, која Га тражи и љуби, сигурно обасјати својом свјетлошћу и благодаћу, својим Светим Духом и даће јој слободу”, рекао је Митрополит, објаснивши да је та духовна слобода много претежнија од физичке.
По његовим ријечима када будемо прави Божији људи, када се дух Божији, љубав и мир Божији настани у нашим срцима тада ћемо истински бити слободни. Ако тежимо за том правом истинском слободом онда ће нам Бог дати и физичку слободу. Као примјер је навео наш српски народ којег нико никада није могао поробити, кроз сву своју историји се борио за слободу јер је имао вјеру и тежио за духовном слободом.
“Зато што је био народ Св. Саве, Христов народ, народ који љуби Бога и слободу, љуби свога ближњега. Треба да истакнемо да смо били народ праве истинске вјере и народ који љуби слободу, који љуби ближњега, то смо наслиједили и то да његујемо и унапређујемо.”
Изражавајући велику радост због доласка на брдо Волујица, које подсјећа на Свету земљу, Гору таворску, као и освећења манастирског конака и чесме, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је на крају свог обраћања заблагодарио добротворима који су помогли изградњу конака, као и господину Драгу Милашевићу који је подигао чесму. Иако ово узвишење није велика планина, како је рекао, оно је одавно освештано и тежи ка духовним висинама, а посвећено је Светом Илији преко овога Светога храма који је скроман, недавно обновљен, али већ много значи, нарочито за град Бар.
“Лијепо је овдје доћи, помолити се Богу на овој освештаној гори Светога пророка Илије. Ту су сестре монахиње из Русије које су завољеле ово мјесто и желе ту да остану, двије рођене сестре Јована и Антуса, наши добротвори који су се овдје сабрали око њих да светињу обнове и украсе. Ово свето мјесто је почело да привлачи, да чудоотвори и да нас преображава. Овдје се благодат Божија излива и преображава нас, стално нас радује и даје нам снаге. Имамо радост да овдје на овој гори доживљавамо једно преображење и нека буде срећно и благословено свима који су се потрудили око обнове ове светиње и конака, око изградње чесме и уређења овога простора, и свима вама који долазите и који ћете убудуће долазити, нека Бог дарује свакога добра, благодати, милости и сваког напретка”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Послије Свете литургије у порти манастира је изведен пригодан културно-умјетнички програм.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
