Сликар Предраг Драговић: ,,На Косову смо били, ту смо погинули. За Косово ћемо још гинути и док будемо гинули за њега ми ћемо постојати“
“Пепео је остатак неке ватре, последњи траг да је нешто изгорело и нестало у ватри. Али пепео је и чувар жара, чувар неке будуће ватре и неког живота који може настати из те ватре. Цијела историја српског народа је трагична и та прича о погрому није само косовска. Ако би графички могао да се угради неки нови хералдички знак у символику трајања српског народа и идентитета најбољи знак би био пепео.
Наш идентитет се не може мјерити без Косова, Косова као залога нашег идентитета и постојања.
У цијелом косовском миту, па од Његоша, до народних пјесама и записа, смрт је остала остала нераздвојива од нашег постојања и имена.
Та згаришта у српском народу нису само над попаљеним Светињама, она се протежу на све просторе гдје је живио и живи српски народ, од Јасеновца, Далмације, херцеговачких јама и свих других страдања кроз која је наш народ прошао кроз своју историју.
Боравак на Косову је мени, као сликару и умјетнику, веома важан. Одавно сам присутан на Косову, још као студент сам долазио и бавио се рестаурацијом фресака гдје сам се први пут срео са тим нашим наслеђем. Човјек се на Косову осјећа као на крилима са ,,сунцем у наручју“. Несрећа је и нешто неразумљиво за нашу памет да су, у последње, савремено вријеме овога вијека и узраста, на Косову то велико добро, те велике светиње, јавно палили.
Светиње су паљене по дану, демонстративно је уништавана култура и добро које није важно само за нас и за наш идентитет, већ и за европски идентитет и за свјетску историју. Право је чудо да ни Европа ни свијет то нису препознали као нешто своје, дозволивши да се унништава културна баштина такве вриједности због много мањих интереса“- казао је, између осталог, у емисији ,,Косметска кандила“ сликар, вајар и графичар Предраг Драговић који је са нама подијелио своје утиске које носи са изложбе ,,Преко пепела” коју чини шездесет пет слика и шест скулптура, које су, како нам је рекао, ,,настајале цио живот“.
Драговић нам открива шта га је инспирисало да своју изложбу назове ,,Преко пепела“, као и шта све стаје у тај пепео…пепео косметског погрома који васкрсава.
Недавно је у организацији Галерије умјетности Приштина и Дома културе „Грачаница“ отворена изложбе слика и скулптура Предрага Драговића “Преко пепела” са превасходно косовским мотивима која је реализована у оквиру прославе јубилеја седам вијекова постојања манастира Грачаница и седамсто година од упокојења Светог краља Милутина под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије.
Драговић слика Косовски завјет и историјско благо, дијели добро од зла а грађу за своје нове слике тражи у косовско-метохијским светињама. Истину тражи на Косову и открива нам шта налази. Он Његоша види као неодвојивог од Косовског мита и косовске приче. Прича нам да „Ликовно чита Горски вијенац“ јер не умије да све то благо опише ријечима.
Митрополита Амфилохија је срео седамдесетих година у Београду када је, као студент, радио конзервацију фресака.
,,Упознао сам га седамдесетих година у Београду, а када је постао Митрополит црногорско-приморски почео је да ми даје послушања од поправке цркве у мом селу Драговића пољу у Горњој Морачи, до прославе 750 година Мораче 2002. па редом…“- сјећа се Драговић.
У Београду је упознао и блаженопочившег Владику Данила (Крстића), а радо се сјећа и блаженопочившег оца Луке (Анића).
Драговић, који ликовно чита Горски вијенац, додаје да не би сликао кад би умио ријечима да искаже то што осјећа.
,,Дуго сам радио на свом циклусу ,,Ликовно читање Горски вијенца“ који је настајао у Горњој Морачи, гдје сам, из Париза и Барселоне, долазио да његујем старог оца. У тим дугим ноћима, поред свог оца, правио сам те скице из којих је циклус настао. У то вријеме сам се суочио са стварањем и наставцима стварања хибридне историје и новог црногорског идентитета. Чудило ме да то пролази на државним медијима и партијским програмима, са тако мало памети и тако јефтиним образложењима. Тиме сам био инициран. То је био мој одговор на стање у Црној Гори. Желио сам да направим изложбу на Цетињу 2013. године што ми није дозвољено, уз образложење да је ,,ту много ћирилице“ што је била бесмислица.
2017. године излагао сам у Котору на позив оца Момчила Кривокапића. Скоро два сата је Митрополит Амфилохије прегледао ту изложбу и коментарисао је. То је била највећа лекција коју сам добио од неког ко критички гледа на то и све то добро разумије и ко, из новог угла, гледа на ликовност и ту причу. Радо се тога сјећам“- каже Предраг Драховић.
Сликар Предраг Драговић наглашава да је Косово наш идентитет.
,,На Косову смо били, ту смо погинули. За Косово ћемо још гинути и док будемо гинули за њега ми ћемо постојати“- каже Драговић који се труди да својом умјетношћу, пренесе дио националног бића, дио Косова, дио Његоша, младим нараштајима.
Слободанка Грдинић
