Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије служио је данас, 15. јула, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у цркви посвећеној овоме празнику у Прошћенским Жарима код Мојковца.
Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Дарко Пејић, протојереји Александар Крговић и Данило Дамјановић и ђакон Ведран Грмуша.
Пред почетак Свете Литургије, Митрополит Јоаникије је са свештенством освештао звона овога светог храма.
На крају Свете службе Божије освештани су славски приноси и преломљен је славски колач, а потом се Митрополит сабранима обратио бесједом.
Он је подсјетио да је до новијих времена у Црној Гори постојао само један храм посвећен овом празнику – у Бијелој.
”У Црној гори постојао је један древни храм, чије остатке видимо и дан данас, и можда понајљепше фреске које су сачуване у Црној Гори. То је храм који је подигнут и прије Немањића на нашем српском Приморју, у Бијелој, и он је посвећен овоме великоме празнику. То је била једина црква за коју знамо у нашем ужем и ширем окружењу која је посвећена овоме празнику.
Али видите у наше вријеме подиже се неколико храмова: и овдје и код Андријевице и иза Бијелога Поља, на Влаху, гдје данас наш драги митрополит Методије освећује нови храм.”
Говорећи о празнику Полагања ризе Пресвете Богородице, владика је казао да овај празник води своје поријекло од догађаја Полагања часне ризе Пресвете Богородице у храм у Влахерни, у Цариграду, чије се празновање касније проширило кроз цијелу православну васељену и стигло и у Прошћенске Жари, како је казао, ”до овога благословенога мјеста гдје је подигнута нова црква Полагања ризе Пресвете Владичице наше Богородице”.
Митрополит Јоаникије је казао да је часну ризу Пресвете Богородице прије него што ће је царске велможе у 4. вијеку пренијети из Свете Земље у Цариград и положити у храм у Влахерни, када је и установљен овај празник, чувала једна честита дјевојка у Назарету, поштујући је као највећу светињу.
”Наравно, могао се и установити овај празник само зато што је та риза била чудотворна. И од ње су људи хришћани, православни добијали и исцјељења и душе и тјела и утјеху у свим невољама и у свим патњама, када су приступали и цјеливали чесну ризу Пресвете Дјеве Богородице, јер је на њој био њен благослов, односно благослов Исуса Христа, њеног Сина кога је она родила. Пресвета Богородица се од давнина, од настанка хришћанства, поштује изнад свих других светих. Она се поштује као мајка Христа Спаситеља нашега, и хришћани пјевају њој пјесме, просто нема краја, том величању Пресвете Дјеве Богородице, јер је Господ Исус Христос од ње примио људску природу и све оно што је везано за Пресвету Богородицу, све што је записано, све што је памћено, све то некако Црква поштује и његује са највећим поштовањем и са највећим пијететом”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Владика је додао да Пресвету Богородицу, брзопомоћницу и заштитницу људског рода, Црква Божија прославља изнад анђела и арханђела и пјева да је она узвишенија од херувима, небеских сила и од серафима.
”И да је она у своју дјевичанску утробу смјестила Спаситеља свијета, Бога живога, кога небо и небо над небесима не може обухватити, али љубав је Божија учинила тако да се Господ Исус Христос, Син Божији, Бог Живи Истинити смјести у утробу Пресвете Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења. Таква је Божија љубав која је необухватна али се због нас смањује и умањује и ограничава, да бисмо је ми некако могли примити и обухватити и смјестити у наша срца. Исто тако Господ, кога небо и небо над небесима и сва васељена не може обухватити, жели да се настани у срцу човјечијем, у срцу свакога хришћанина, свакога онога који је крштен и светим миром помазан, он треба да буде Божији и да буде Божији слуга и да буде од Бога просвећен и обдарен и помилован”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Похваливши љубав и труд вјерног народа у Прошћенским Жарима око подизања и украшавања цркве Полагања ризе Пресвете Богородице, која је освештана на данашњи дан 2023. године, владика је поучио да како је била важна слога коју су показали током градње, толико је важно и да своје сложно саборовање наставе у црквеним богослужењима, те нагласио да је духовна обнова у овоме мјесту управо и кренула од како је овај храм освештан и од како се у њему служи служба Божија.
”Предивна црква у предивном мјесту. И да вас замолим једну ствар. Као што сте сложно градили ову цркву, тако сложно у њу и да долазите и да његујете ту слогу и да чувате, да се не качите, јер ђаво сије раздор међу људима. Данас ни породица једна не може да остане, просто је свима нама радост и неко одушевљење кад кад видимо једну породицу која је сачувана и која је остала заједно. Данас се и породице раздвајају и раздјељују, а камоли да те подјеле не утичу на ширу заједница.”
Митрополит је поучио да диобе значе удаљеност од Бога и указују на потребу повратка Богу.
”Он даје јединство, Он даје разумијевање међу људима, Он даје људима снагу да превазиђу своје међусобне неспоразуме које ђаво сије и наше мане и наши гријеси раздвајају нас. Али Бог даје да превазиђемо и наше гријехе и наше неспоразуме и наше мане и наше свађе и наше зађевице и наше, како да кажемо, ону ситну пакост које увјек има међу људима, али то треба увијек превазилазити. То је ништавно, то је ђавоље, то ђаво сије. Према томе да будемо људи Божији, да будемо испуњени Божије љубави, коју ми не можемо примити у пуноћи али можемо отворити макар мало своју душу и своје срце, свој разум, своје биће, да нас обасја Божија љубав и одма настаје промјена у нашим животима. Одмах љепше мислимо, одмах љепше желимо једни другима, одмах имамо више способности да једни с другима лијепо говоримо и да се лијепо разумијевамо.”
Подсјетивши на ријечи Светог апостола Павла: ”Чашћу чините једни друге већим од себе”, Митрополит је пожелио вјерном народу овога краја да њихова слога која је, како је казао, почела са градњом цркве, напредује и да увијек буду заједно, у љубави и поштовању једни према другима.
Владика је додао да ће од данас након освећења звона и она ”својим брујањем и својим звоњењем ову долину будити на славословље Богу живоме и на радост свете вјере православне”.
Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије се на крају захвалио одбору за градњу храма, на челу са професором Радомиром Зејаком, пожељевши да их све Бог благослови и награди за њихов труд око изградње ове светиње, завршивши своје слово ријечима:
”Нека риза Пресвете Богородице свима вама буде заштита. То није само она риза коју је носила Пресвета Богородица, него кажемо да је Пресвета Богородица наша заштитница. Њена риза је саплетена не од нечега материјалног, него од Божије благодати и од Божије милости коју она распростире на све нас и облачи нас у ту свештену ризу – да будемо обучени у благодат Пресветога духа, у благодат Божијих дарова и Божије милости и Божије љубави. Том ризом нас штити Пресвета Владичица Богородица! Нека вас свима буде на помоћи и вама и вашим домовима и вашем потомству. Амин Боже дај!”
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
