Митрополит Јоаникије

Митрополит Јоаникије: Свети Стефан Штиљановић је чинио добра дјела и штитио свету вјеру православну

Име: 17.10.2024-Besjeda Mitropolita Dimitrija i Joanikija-hram Svetog Apostola Tome-Becici; Опис: "17.10.2024-Besjeda_Mitropolita_Dimitrija i Joanikija-hram_Svetog_Apostola_Tome-Becici". Тип: audio/mpeg

Празник Светог Стефана и Јелене (Штиљановић), данас, 17. октобра, молитвено је прослављен у цркви Светог апостола Томе у Бечићима гдје се чува дио његових светих моштију.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Високопреосвећеног Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије захумско-херцеговачке, у молитвеном присуству вјерног народа.

Послије прочитаног јеванђелског зачала, сабране је ријечима архипастирске бесједе поучио Његово високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки г. Димитрије.

Као што чезне јелен за изворима воде, тако чезне душа моја теби, Господе. Тако Свети пророк и цар Давид вапије живоме Богу, и то је једна тајна људска, изражена од кад је свијета и вијека. Човјек је стријела чезнућа, тако су говорили оци. Чезне за нечим вишим од себе, да себе надиђе, усаврши и ништа од овога свијета ма како било некад и корисно и привремено, за мало корисно, не може да га насити до краја. Увијек остаје један простор неутаживе глади и жеђи за живим Богом, за Спаситељем, за пуноћом живота, пуноћом смисла, пуноћом истине, правде, љубави и милости“, бесједио је Владика Димитрије.

У наставку је појаснио да оно што је од свијета и вијека ново, није то да је човјек биће створено за Бога, него је ново то да се тај Бог који је све створио, и човјека као круну своју ставио на ту творевину као вијенац, тој стријели чезнућа подао као мета, као оно што испуњава ту жудњу људску:

„И јавио нам се, као шта каже апостол, Бог који рече да из таме засија свијетлост, засија у срцима нашим на познање лица Божијега тј. Оца нашег небеског у лицу Исуса Христа. Јавио се сам Бог и јавио се пославши Сина свога јединородног“, казао је Владика, додавши да је Света Тројица створила свијет, створила човјека, и у тај свијет послала Сина јединородног да Он постане човјек са душом и тијелом, са духом људским, са свим људским осим гријеха, да би ми могли да уђемо у ту заједницу –  вјечни Извор живота.

Тај вјечни Извор живота, то вјечно огњиште живота је Света Тројица – Бог наш који је љубав. Он има љубави, Он нас воли, Он је сам у својој суштини љубав, вјечна заједница, вјечно општење.

„Бог Отац од вајкада воли Сина и љуби Духа. Исто тако, Дух Свети и Син Његов – Логос Божији предвјечни, воле Оца, један другога. И у ту вјечну заједницу љубави, ми смо призвани и то је наша мета, ту треба да погодимо. А то нам се даје не као нека теорија, него нам се даје опипљиво, да можемо да учествујемо у томе, овдје у овој служби која је Света литургија, која је благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, која смо ми у њој пред живим Богом, пред свештенством, пред епископом, митрополитом, који је глава те Цркве, који иконизује самог Спаситеља и благослов Божији. И онда ми сви око те тајне заједно, изображавајући ту вјечну заједницу, то вјечно призвање наше, коначно испуњавајући ту нашу чежњу којом су чезнули сви наши оци, праоци и ми, ево, на крају свијета и времена, чезнемо за тим спасењем и имамо прилику да уђемо у њега. Да вјером и покајањем окусимо како је благ Господ наш.“

Даље је казао да све што је у Цркви, и Јеванђеље и наше молитве и наше покајање и вјера, наша добра дјела, све улази у ту тајну и оживљава, све постаје наша могућност да учествујемо у животу вјечном.

„Извор нашег живота, радост која може да дође у наше срце, зато смо ми створени, за ту вјечну радост, вјечну пуноћу, да уђемо у радост Господа свога: Доброслуго добри и вјерни, у маломе си био вјераннад многим ћу те поставитиуђи у радост господара својега, каже Господ. А то мало, то је велики наш Бог који је постао човјек, смањио се на нашу мјеру да би ми могли да будемо вјерни њему. А Бог не одустаје од своје љубави, Он је вјеран по дефиницији, никад се не окреће, као мајка кад воли своје чедо, тако Бог воли нас“, казао је, између осталог Високопреосвећени Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије.

По отпусту вјерном народу се обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије и подсјетио да је Свети деспот Стефан Штиљановић рођен у Паштровићима и да је већи дио дио свог живота провео као деспот српски у Срему.

„Међутим, Паштровићи су увијек истицали то са поносом да је Свети Стефан родом из њиховога племена. А, пошто су то истицали, то треба и да их обавезује веома много – да иду путем Светога Саве и Светога деспота Стефана Штиљановића. А тај пут је јеванђелски пут Божји. Бог је тако устројио да је деспот српски родом из Паштровића много познатији у Срему, у Славонији, па све до Будима, него у нашим крајевима. Тамо гдје год кренете по тим српским земљама, у којима, наравно, живе и други народи, наћи ћете и дан-данас, тамо гдје су некада Срби живјели, неко знамење, неку причу, неку легенду, неко помињање Светога деспота Стефана. Бог тако устројава да Божји људи обиљеже и вријеме и простор и мјеста и да се то памти“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је важно то што је Свети деспот Стефан чинио добра дјела и штитио свету вјеру православну.

„И што је сабирао свој српски род у најтежим временима, кријепио га Божанском истином, правдом и љубављу, али га и много помагао својим милосрђем, миловао га својим добротама те је зато деспот Стефан толико слављен и толико омиљен светац и цијелом српском роду. А његов култ није се ширио са некаквом пропагандом људском, него тихо. Чинио је многа чудеса и за живота и послије свога упокојења. Многе је утјешио, све оне који приступају његовим светим моштима“, рекао је он.

Говорећи о свенародним литијама из 2020. године, Владика Јоаникије је упозорио да је искушења кроз историју бивало увијек, и да ће их бити опет.

„Немојте да мислите да, ако смо једну малу побједу извојевали, других искушења и тешкоћа неће бити. Ми хришћани морамо увијек да се укрепљујемо Божијом благодаћу, Божјом милошћу, истином и правдом и љубављу Божијом. А то је оно што побјеђује. Не побјеђују огањ и ракете и сила. И они који се огњем обрачунавају, и ракетама и бомбама, мораће на крају да сједну и да нађу нешто људско и код својих непријатеља“, поручио је Митрополит Јоаникије.

Владика је данашњим свечарима честитао славу.

На крају је Митрополит Јоаникије Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца одликовао супружнике Стева и Божидарку Станишић из Бечића за испуњење Божије заповијести: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме, што су потврдили рађањем и одгајањем шесторо дјеце благодарећи Богу на његовим даровима.

По заамвоној молитви благосиљани су славски дарови и пререзан колач у част Светог Стефана и Јелене (Штиљановић).

DSC_9756~2

Весна Девић / Рајо Војиновић
Фото: Жељко Драшковић