Митрополит Јоаникије

Митрополит Јоаникије у Херцег Новом о духовном благу Светог Јована Лествичника

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одржао је вечерас, 2. априла, у Цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, предавање на тему “Духовно благо Светог Јована Лествичника”, коме је посвећена четврта недеља Великог поста.

 

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је сабране духовно поучио и укријепио на овом благословеном путу којим ходе – путу покајања, молитве и поста, истичући да је овај Часни пост по свему изузетан, а прије свега по богослужењима која су посебна.

“Наравно, пост сам по себи има ту сврху да обузда наше тјелесне прохтјеве, али то је само прва неопходна степеница на коју усходимо, сљедеће су много важније, а то су подвизи духовнога поста, да се научимо да постимо од злих мисли, злих намјера и ријечи, свађа… свега онога што је празно и непотребно, што исцрпљује човјекову душу. Кроз пост се дотичемо дубљег смисла живота”, бесједио је Митрополит, објаснивши да је циљ да се кроз пост и молитву очистимо и припремимо да достојно прославимо празник Васкрсења Христовога.

Посебно је нагласио да је овај Часни пост обиљежен са библијским догађајима и темама, оним што је најупечатљивије, како би се поучили из тих ризница Светога писма. Подсјетио је да је прва недјеља посвећена побједи Православља над иконоборством, друга Св. Григорију Палами, трећа Часном и животворном крсту Господњем, хришћанском знаку побједе и Васкрсења, док у четврту недјељу Свете четрдесетнице савршавамо спомен на Преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дјела „Лествица рајаˮ. Због тога што се показао као један од највећих учитеља православне духовности и аскезе, подвига очишћења, Свети Јован Лествичник се истиче баш у току овога поста.

“Истиче се примјер великог подвижника и учитеља духовности, који је од младих дана кренуо за Христом, 40 година боравио у Синајској пустињи, на крају постао и игуман Свете горе синајске – Манастира Свете Катарине. Дакле, идемо кроз ову велику пучину поста, од догађаја до догађаја, и не само да се сјећамо шта је некада било и неких људи и личности из прошлих времена, него и сами то искуство доживљавамо. И то се све упечаћује у нашим душама тако да у току поста заиста идемо духовним лествицама о којима је говорио Свети Јован Лествичник”, казао је владика.

Даље је објаснио да се ми заправо кроз овај пост спремамо за сједињење са Господом те да зато имамо степеновану динамику служби, догађаја којих се сјећамо, поучавамо се из Библије и Светих отаца, из богослужбеног предања, припремајући се да уђемо у велике дане спасоносниих догађаја Господњих у току Велике недјеље.

Говорећи о Лествици Светог Јована Лествичника, нагласио је да је то искуство толико дубоко, богато, да га тешко у данашњем свијету можемо пратити и разумјети. Међутим, мишљења је, има поједних дјелова у Лествици које свако од нас може да разумије:

“Прије свега, он пише јединим сочним језиком као пјесник, као најталентованији књижевник. Интересантна је та његова реченица, невјероватно некако оштра, садржајна, кратка, ефектна, све је интересантно. Наравно, свако од нас кад узме да је чита схватиће да није баш дорастао у свему да је разумије, али она свакоме може бити приручник и оно што можемо да разумијемо биће нам јако корисно.”

Истакао је да се, кад Лествичник пише о сујети, људским манама, среброљубљу, тјелесним манама, види једно огромно лично искуство, али очигледно је да је он синтетизовао просто предање. Потврдио је да и сам Лествицу доживљава као једну велику синтезу аскетских списа ранијих, а и научници тврде да се он добро упознао са аскетским искуством Палестине.

“Он је својом Лествицом направио једном синтезу православне духовности и православног искуства, али види се да је он то све доживио. Говорио је да је права наука она коју човјек стиче лично, односно право искуство које си стекао на својој кожи, што би се рекло. И он је то заиста свједочио. Замислите 40 година је живио у Синајској пустињи, молећи се Богу дан и ноћ.”

По његовим ријечима иако је Лествица намијењена монасима, сви у њој, и монаси и цивили, могу наћи веома душекорисне поуке те да ова књига заиста има своје дејство.

“Ако мислимо да напредујемо духовно, морамо да погледамо у своју душу. Тамо ћемо наћи свега, и духовних потенцијала, али и мана. И то је много важно, да се сретемо са собом.”

Појаснио је да су првих 40 дана поста некако у тону подвига, покајања, скрушености, а онда почиње нешто потпуно ново, “и даље постимо, али осјећамо да се приближава драма страдања Христових”.

“То је једна драма која се увијек изнова у Цркви доживљава, по мјери наше припреме, то је космичка драма.То није само драма колико сам ја грешан, колико сам далеко од Бога, него се осјећа да долази до судара између Бога и ђавола, између наших слабости и Божије милости, Божијег праштања, Божије љубави. И та последња недјеља има свој посебни садржај. Сваки дан Велике недеље је посебан, посебно од Великог четвртка ђе већ имате једну драму. Господ иде на страдања добровољно, али се против Њега наоружава и демонска и људска злоба, и осјећа се да је зло у овоме свијету демонско сјеме. Ђаво користи наше слабости и додаје свога отрова”, казао је Митрополит црногорско-приморски и подсјетио на Јудину издају.

Божија дјела су увијек присутна, такво је Божије дејство, таква је Божија милост и благодат, и Васкрс није догађај који се једном догодио и остао у прошлости, он се увијек изнова доживљава и увијек изнова се обнављамо као у први дан. Даље је казао да је та драма из нашег сусрета са Богом, али и наших слабости и злих склоности које нас одбацују од Бога, драма Јудине издаје која се дотиче свакога од нас, јер свако од нас испитује себе да није нешто од тог Јуде остало у нашем срцу, једна велика лична, али и саборна и космичка борба – борба између Бога и ђавола, између добра и зла, што представља једно велико искуство. Ако желимо да будемо саучесници Његових страдања, Он ће нас неизоставно удостојити да будемо саучесници Његове побједе и вјечне славе, Његове побједе над смрћу, тако да се ми кроз овај подвиг ослобађамо Божијом милошћу страха од смрти.

“Тако да овај цио претходни подвиг, 40 дана, служи само као припрема да уђемо у ту у духовном погледу борбу прса у прса, а тога има и код Јована Лествичника, он не бијежи од таквих израза. И наравно уз Божију милост и благодат Духа Светога, која провејава кроз цијелу ту драму и кријепи нас, ми излазимо са Христом као побједници, удостојавамо се да видимо Његовим духовним очима, да видимо Његово Васкрсење, али и да постанемо саучесници Његовог спасења и Његове вјечне славе.”

На крају свој поучног слова Митрополит Јоаникије је посебно нагласио да је важно да се човјек духовним лествицама пење постепено, због чега Свети Јован Лествичник веома наглашава улогу духовног руководитеља, духовног оца. А ми имамо кога да слиједимо и слушамо, јер слушање није пасивна ствар и смирење није пасивност, већ веома активан однос.

“Имамо велико наслеђе и то треба примити, а имамо од кога. Имамо духовне учитеље у нашем роду од Светог Саве до Светог Василија, и до Светог Николаја Жичког, и до нашег Митрополита Амфилохија. Имамо то духовно предање у једној линији просто непрекинуто, и  оно је истог садржаја, истог интезитета, суштине и дејства, као и оно искуство Синаја, Свете Горе и Свете Земље. Желим да вам честитам празнике и пожелим да дочекате Васкрсење Христово у радости и саборности и заједници. Да тако дочекамо Васкрсење, да се прво очистимо, спремимо, да га лијепо прославимо, али и да обновимо у Христу и ојачамо нашу заједницу. Сваки празник ојачава и нас лично, али и наше заједништво народно, свенародно, саборно, и у томе имамо велику радост и велику сигурност. ”

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије ће сјутра у цркви Светог Спаса на Топлој служити Свету архијерејску литургију, са почетком у 9 часова,

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић