Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у новој Цркви Преображења Господњег у Лијевче Пољу, у селу Разбоју код Српца, гдје је Свети свештеномученик Јоаникије црногорски по свједочењу преживјелих, служио своју последњу Литургију прије свога страдања и страдања свештеника и народа и припадника Југословенске војске у отаџбини прије 80 година.
Његовом високопреосвештенству саслуживали су Преосвештени Епископ пакрачко славонски г. Јован и Преосвештени Епископ марчански г. Сава уз саслужење свештенства епархије бањалучке.
Митрополит Јоаникије се обратио вјерном народу након помена пострадалима у другом светском рату од стране здружених непријатељских снага.
„Обиљежавамо осамдесету годишњицу од страдања јунака који су из Црне Горе кренули заједно са свештеницма на чијем челу је био Митрополит Јоаникије црногорско – приморским и са бројним народом више хиљада људи је бјежало испред комунистичког ножа и испред злочинаца који су се освједочили одмах послије 41. па до 45. својим злочиначким наумом проводећи у вријеме рата револуцији у Црној Гори, проповиједајући комунистичку идеју. Мало су они имали памети да нешто лијепо и паметно кажу народу, макар је код нас тако било у Црној Гори, али имали су пуно злобе па су напунили јаме по Црној Гори, а и по Херцеговини. Многи злочини су и тамо учињени и обиљежавамо страдални пут родољуба и патриота, јунака који су били понајвише криви зато што су срушили нацистичку творевину – Независну државу Црну Гору под Мусолинијем , Италијом која је могла трајати у Црној Гори само један дан. Основана је 12. јула, а 13. јула од ње није било ниједнога остатка, јер је букнуо свенародни устанак, а главне личности тог устанка су били људи које данас овдје помињемо. Наравно, официри краљевске југословенске војске у отаџбини, а истакнута личност међу њима по своме јунаштву и по непобједивом карактеру био је Павле Ђуришић кога помињемо као првог, а са њиме је и војвода Петар Панчевић од војводске куће и многе друге знамените личности Црне Горе и Хецеговине. Приликом организације овога помена имали смо велику братску подршку од Високопреосвећеног Митрополита бањалучког господина Јефрема, од господина Милорада Додика – предсједника Републике Српске, од господина Драгана Давидовића – директора Републичког секртаријата за вјере, нашег драгог пријатеља, од господина Душка Бевуље, а посебно од Владике пакрачко – славонског господина Јована који је изданак првог мјеста заливеног мученичком крвљу не само у посљедњем великом рату него и до дана данашњег. Када су Нијемци кренули, као што је рекао један високи официр да једном за свагда савладају српски народ , да га покоре и потчине и да га збришу са лица земље прво су имали план да обезглаве Српску православну цркву , а понајприје Патријарха српског Гаврила и Епископа жичког Николаја који су цијело вријеме рата провели по нацистичким логорима и на крају у злогласном логору Дахау и није случајно што обиежавање ове осамдесетгодишњице вршимо на дан празника Светог Николаја охридског и жичког – највећег теолога српскога послије Светога Саве, великог архијереја, пјесника, мученика, страдалника, изгнаника чије је име од стране комунистичких власти било запријећено и није се смјело помињати. Али, ко ће ријеч Божију свезати? Ко ће зауставити ријеч Светог Владике Николаја која је баш у оно вријеме почела да опоравља душу нашег народа
Ми кад вршимо ове помене не призивамо, не дао Бог никакву освету. Сјећамо се само њихових страдања. Морамо њихова имена прикупљати. Доста се радило на том плану, али сигурно нису сва имена страдалника уписана. У том погледу гледали смо да прикупимо и сва имена пострадалих и од окупатора и од комуниста, а наравно, било је злочина које су учинили и четници. Заступам ту идеју и ту мисао да све жртве треба пописати, све злочине да бисмо дошли до покајања.“
Захваљујем од свег срца Високопреосвећеном владици Јефрему, Преосвећеном Владици Сави, потпредсједнику Владе Црне Горе господину Будимиру Алексићу , господину Срђу Трифковићу који је осмислио ово наше обиљежавање. Посебно се захваљујем на топлом гостопримству у Бањалуци и нарочито овдје у Разбоју, а Разбој нас подсјећа на нашу мукотрпну историју, на сва наша страдња од давнина.
Праштамо, али не заборављамо.“- закључио је Митрополит Јоаникије.
Приредила Лана Остојић
