Поводом десете годишњице од упокојења архимандрита Луке (Анића) Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас у манастиру Дајбабе Свету архијерејску литургију са парастосом некадашњем игуману ове свете обитељи.
Саслуживало му је многобројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске, уз молитвено учешће вјерног народа.
У току Литургије Владика је крстио и миропомазао дјевојчицу Лолу.
Након парастоса на гробу оца Луке бесједио је протојереј Игор Балабан, архијерејски намјесник зетски који је рекао да сваки пут на сахрани хришћанина или на парастосима пјевамо вјечан спомен јер знамо да је људски спомен краткорочан.
“Може он да буде и сто година и двјеста година, може да буде и триста година људски спомен, али је опет кратак. Само онај који има спомен код Бога, који има спомен у вјечности може очекивати да вјечно живи. И тако се молимо за сваког нашег брата хришћанина”, рекао је он.
Додао је да међу нама има и оних, међу којима је и отац Лука, који, осим тога вјечног спомена задрже и људски, лијепи и добри, дуготрајни спомен.
“Отац Лука је,рекох, међу њима и зато се и окупљамо на његовом гробу. Вјечни спомен зна како ће и коме Господ запамтити, а ми људи ипак осјећамо по мало, будући створени по образу и подобију Божјем, кога треба да спомињемо и колико дуго треба да га спомињемо и како треба да га спомињемо. Оца Луку многи спомињу, по добру га спомињу и моле се за њега да му Господ даде вјечан спомен”, рекао је отац Игор.
Нагласио је да ће отац Лука остати у памћењу многих свештника који су се у Цетињском манастиру учили богослужењу и спремали за рукоположење.
“Сви ми који смо се тако по неколико недјеља у Цетињском манастиру учили богослужењу наилазили смо на оца Луку који нам је истински и најискреније усађивао љубав за богослужење и говорио нам да је оно суштина хришћанскога и монашкога живота, да богослужимо не само у храму него цијелим својим бићем и читавим својим животом”, казао је он.
Отац Игор Балабан је рекао да је отац Лука био изузетног образовања и отменога духа и духовности чврсто утемељене у православљу и као такав је знао да нађе искру Божанску у свему око себе.
“Знао је да је нађе у популарној култури коју је јако добро познавао и да младима укаже на то. И стално је упућивао младе, и не само младе да читају “Малог принца”. тражећи у стваралаштву људскоме, али и у свакоме човјеку ту искру Божју”, подсјетио је он.
Отац Лука је, наставио је он, многима другима остао у памћењу тако што је сироте тјешио, гладне хранио, наге облачио и обувао, а његово тјешење никада није било са неким гордим ставом или са неким високопарним ријечима.
“Увијек је говорио предањским ријечима Цркве. Увијек је тако говорио људима. Мени се чини да није било књиге о монаштву на више језика које је он говорио да је није знао”, нагласио је он.
Нагласио је да је отац Лука много волио Црну Гору.
“У врло тешким временима на Цетињу, које је, знамо сви, специфично по много чему, успијевао је да има десетине људи који њега воле. Био је највољенини и калуђер и свештеник на Цетињу кроз ових тридесетак година”, казао је отац Игор Балабан и додао да је Бог оца Луку затекао у молитви и у вапају Њему да уђе у царство Божије и да буде становник Божијега царства.
“У томе га је Бог затекао и ја сам увјерен да ће Бог таквог и да га прими. И да га је већ примио. Нека би дао Господ да нашем оцу Луки буде вјечан спомен, да нађе себи мјеста у насељима праведних. А његовим молитвама и његовим плачом пред Творцем нека и нама Господ подари царство Божије, царство Оца, Сина и Духа Светога – Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је отац Игор Балабан.
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Жељко Драшковић
