У дванаесту недјељу по Духовима, 31. августа 2025. љета Господњег, на празник Светих мученика Флора и Лавра, Преподобног Јована Рилског чудотворца, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету литургију у манастиру Дуга. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали јереј Лека Вујисић, јеромонах Гаврило (Штрбац) и јерођакон Теофан (Мухадиновић), у молитвеном присуству благочестивог народа.
На крају Свете службе Божије, након што су освештани славски дарови и преломљен колач, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се обратио сабраном вјерном народу, истакавши да се и у наставку Успенија Пресвете Богородице наставља радост овога великог празника. Како је појаснио, благодат Пресвете Богородице, Њено заступништво, Њен молитвени покров над хришћанима, Њезина помоћ, Мајчинска милост и саосјећање, брига за нас хришћане као Њезину дјецу – дјецу Цркве Божије, изражава се на многе начине и кроз многе видове Њезинога присуства, помоћи и милости. Прије свега благодат Пресвете Богородице, коју је добила од Бога, како је објаснио Владика, пројављује се на Њене празнике када је Њезино присуство најочигледније, најопипљивије за наша духовна чула, за наше биће.
„Њезино заступништво нас обнавља, препорађа, увијек укријепи и оснажи, обнови духовно, али не само преко великих празника као што је Успеније, као што је Њезино Рођење, Ваведење, Благовијести, него и на многе друге начине и то се неограничава ни на који могући начин. Црква стално свједочи да нема довољно ријечи да изрази похвале и благодарност Пресветој Богородици. Она је, како Црква пјева, узвишенија од анђела и од арханђела, од херувима и серафима, Њена утроба јавила се пространијом од небеса. А све те похвале Она је добила пошто се удостојила, по промислу Божијем, али и због свога смирења и због своје девствене чистоте,
да буде Мајком Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа. Да се силом Духа Светога Господ, по љубави својој према роду људскоме, настани у Њезиној утроби, од Ње узме људску природу и да у тој људској природи устроји наше спасење.“
Поучио је Владика Јоаникије сабране да је било неопходно да се Бог оваплоти, да дође међу нас, да дође као човјек иако је Син Божији – Бог живи, истинити.
„Али Он ничим није умањио своје божанство с тиме што је дошао међу нас, осим што је нама снисходио у свему. Снисходио дотле да се настани у утроби Пресвете Дјеве Богородице и зато пјевамо да је Њезина утроба шира од небеса, јер небо и небеса над небесима не могу обухватити Творца неба и земље, Бога живог и истинитог који је изнад творевине“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит, додавши да зато када говоримо о Христу, говоримо истовремено и о Пресветој Богородици јер је немогуће то одвојити. Такође, када прослављамо Христа прослављамо и Пресвету Богородицу и обрнуто, када прослављамо Богородицу прослављамо и Христа Господа.
Говорећи о чудотворним иконама Мајке Божије, преко којих се на различите начине пројављује Њезина благодат, помоћ, подсјетио је да данас прослављамо икону Пресвете Богородице Свецарицу и пожелио да то велико заступништво Пресвете Богородице, које се пројављује на различите начине, буде са мати игуманијом и њеним сестринством и свима који су везани за ову свету обитељ.
Потом је Архиепископ цетињски говорио о значају овог манастиру у коме су се, кроз историју, састајала племена Црне Горе: Братоножићи, Пипери, Кучи, Васојевићи, Морачани и Ровчани.
„Ова светиња имала је изузетно велики значај и велики је благослов што се она обновила, знам како је изгледала, била је понижена. Тако је то, врло често оно што је било понижено се узвиси, а оно што изгледа велико, оно се често снизи. Тако је то, смирење и понижење врло често долази пред неком великом обновом. Нека Бог да, да се прије свега духовно обновимо, није битно толико колико ћемо конака и здања направити, чак ни колико ћемо цркава подигнути, подигнућемо онолико колико је потребно да се сабирамо на свете службе Божије. Џаба би дизали цркве а да цркве буду празне, памтимо и то вријеме. Имали смо пуно цркава, али су цркве биле празне и пусте – то је била велика туга и жалост за све нас. Али, хвала Богу, сада се цркве испунише. И велики храмови су нам пуни дјеце и омладине, младих брачних парова, свештеника, монаха, монахиња, младих и старих, свих узраста. И нека то тако буде и убудуће. Амин, Боже дај!“
На крају је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је заблагодарио на љубави и труду сестринству ове свете обитељи, а посебно овогодишњем домаћину славе Немањи Балетићу, који је са великом љубављу припремио трпезу љубави уз коју је, послије свете службе, у братској љубави настављена прослава Успенија Пресвете Богородице.
Весна Девић
