Чудотворна мироточива икона Пресвете Богородице ,,Умекшање злих срца” која је изложена у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на поклоњење и благослов од 22. августа и којој током ових дана приступају непрекидне колоне људи, прославила је данас у овом храму свој празник.
Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске.
Литургијску бесједу на тему данашњег јеванђелског зачала одржао је протојереј Игор Балабан, који је рекао да је богатство земаљско многе кроз вјекове уништило.
“Многе је и спасило илосрђе њихово које су чинили богатством, а многе је и уништило то богатство, што не значи да ни сиромаштво не може да уништи човјека. Може, и то кад га прима са роптањем, са завишћу према онима који имају. Све то, такође, човјека своди више на трулежно биће и утемељује га у овоме свијету гдје је последња ријеч – два метра под земљом”, рекао је он.
Поручио је:
“Нека би дао Господ да не будемо такви, него да се у све дане живота супротно понашамо да се не растужујемо кад нам Господ каже шта треба да чинимо да би били савршени, јер Он то чини да би нас примио у своје царство и даровао нам живот вјечни”, казао је о. Игор Балабан.
Након светог причешћа Митрополит Јоаникије се архипастирском бесједом обратио многобројним вјерницима:
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Благодаримо Богу живоме и истинитоме, Спаситељу нашему који увијек брине и јавља своју милост вјерноме народу своме. Били смо прије десет година нарочито од Бога помиловани, благословени и оснажени духовно када смо освештали овај свети храм у оквиру прославе великог јубилеја Миланског едикта – 1 700 година од његовог доношења. Тада су свјатјејши Патријарси српски, васељенски, московски и остали поглавари Светих Божјих Цркава са нашим блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем и великим бројем архијереја сабраних у овоме светоме храму призвали Божју милост и обукли у Божју свјетлост овај свети храм. Ове године славимо први јубилеј овога храма – десет година од његовога освећења. И такође нас Бог милује у овој јубиларној години.
Прво, да се сјетимо да су овдје заједно служили васељенски и московски Патријарх, уз саслужење нашег блаженипочившег Патријарха Иринеја. Нажалост, не знам да ли су од тада па до данас заједно служили васељенски и московски Патријарх. Али, на овоме светоме храму остао је печат те заједничке службе светих Патријараха, прије свега васељенског и московског – знате због чега то говорим! – и наравно, домаћина, српског Патријарха. Печат на овоме храму је печат јединства Цркве Божије. И надамо се да ће опет доћи вријеме да ће Господ излити своју милост на Украјину, на Русију и на све свете Цркве Божије да опет дође до жељенога јединства.
Ми смо свакако у јединству. Али, болно је то да за сада, и поред тога једниства у вјери, нема саслужења између цариградадског и московског Патријарха. Доћи ће вријеме да се то све разбистри. Српска Православна Црква у том погледу увијек је указивала да се треба држати светих канона и светих уредаба од апостолских времена па до данас. То је најсигурнији темељ за Цркву и за њено јединство. Јер, свети канони и свете уредбе које су донијели свети васељенски сабори воде ка Христу, који је једини темељ, основа, али и глава Цркве Божије.
И видите, управо мислим због тога што је на овоме храму печат јединства православне васељене, промироточила је прво икона Свете Богородице коју је донио Свјатјејши Патријарх московски и поклонио је овоме светоме храму, која стоји на овоме стубу овдје. Нијесмо много причали о томе, само што смо објавили народу да се пред том светом иконом моли. Али, ево чуда! Дошла је икона мироточива која је већ обишла православну васељену, једна од тих нових икона које су источиле свето миро. А можемо то слободно схватити као велику Божју милост и велики Божји дар. А ова икона, која се зове “Умекшање злих срца” је јединствена. Нема је баш тако често и слика се тек у новија времена, макар колико ја знам. Њен назив је чудесан, али одговара овоме времену. А Пресвета Богородица је једина која може својом благодаћу и својим посредовањем, и милошћу коју има од Бога, коју јој је Бог дао, да излива на овај свијет, да она умекшава зла срца у цијелој васељени.
Наравно, када говоримо о умекшању злих срца, и када се молимо пред овом иконом, треба прво да се помолимо а Пресвета Богородица омекша наше срце, и моје и твоје и свакога од нас појединачно, па онда да се молимо и за оне који су у тами невјерја, отуђења, помрачености. И због тога није се ни чудити што такви људи врло често имају зло и пакосно срце, камено срце.
Али, видите: сво небо, сва васиона – све ужива Божју милост и све обасјава Божја милост. Па како то да је толика борба да Божја милост обасја наша срца? Неко је рекао да је Богу лакше да обухвати својом милошћу цијели васељену, све што је створио, цијелу творевину него да омекша људска срца. Иако су људска срца предвиђена својом боголикошћу да буду стан Бога живога, да буду станиште Божје гдје ће се Господ настанити и обитавати! Али, Господ неће насилно да врши ништа што се тиче нашега спасења. Хоће да будемо Његови сарадници, да тражимо Његову милост, да куцамо на врата Његовога милосрђа, и Он ће та врата, те двери отворити. А Пресвета Богородица ће помоћи свима и посредовати за свакога ко се моли за било шта што је спасоносно, и на личном плану, а посебно ако се ми хришћани молимо и за своје ближње. За пријатеље, и посебно за непријатеље. Тада Господ излива нарочиту милост, јер је Он дао заповијест да се моломо и за своје непријатеље. А ако је дао заповијест, онда ће дати и силу и благодат да та наша молитва има дејство, има силу. Да има благотворно дејство и на срцеонога за кога се молимо, који нам се представља као непријатељ пред нашим аочима, али можда и сигурно није толико колико се то нама чини, јер ђаво додаје свога отрова. А врло често фали да се људи помире само једна блага и разумна братска ријеч, један миг опроштаја, један осмијех. Врло често само толико фали!
Нема ништа природније него да су људи у љубави и, наравно, нема ништа неприродније него да су људи у завађи! Када смо с било киме у завађи већ додирујемо пакао и пакао се настањује у нашим душама. Зато сматрамо да је велики Божји благослов што је ова мироточива икона посјетила овај свети храм.
Дошла нам је из једне руске породице. Заиста је дирљиво како се прича да је промироточила ова света икона. Не знам да ли је све то тачно баш тако, али сам чуо. Међутим, врло често оно што људи испричају и допричају не може да изрази људска ријеч, јер овде се заиста ради о изузетној милости Божијој. Наиме, једна дјевојчица, коју још нисам видио, зажељела је да купи ову икону у обичној црквеној продавници. Молила је свога оца да јој купи ову икону. Породица је била ионако побожна, имали су пуно икона у својој кући, па је отац мало размишљао: Зашто још једна икона кад имамо икону Богородице? Међутим, дијете је толико било навалило и отац јој купи ту икону. И он је, врло брзо, кад су је унијели у свој дом источила свето миро. Сигурно да је то био одговор Пресвете Богородице на жељу ове дјевојчице. Чисто срце дјетиње изазвало је ту велику милост! Не само за ту дјевојчицу и њене родитеље и њен дом, него, видите, за цијелу Цркву Божију!
И духовник Илија, познати Светогорац који је касније отишао и био духовник многих манастира у Русији, велико име данашње православне духовности, благословио је да се ова икона ради благослова носи и по руској земљи и по цијелој православној васељени. Она је већ посјетила многе свете храмове у цијелој православној васељени и ево – дошла јр на јубилеј овога светога храма. Ми са овим можемо слободно рећи да смо почели да прослављамо овај јубилеј.
А ако Бог да, срдином октобра доћи ће нам Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, доћи ће нам Његово Високопреосвештенство Митрополит са Крфа господин Нектарије и донијеће нам десницу Светога Спиридона ради благослова овоме светоме храму, да том приликом можемо сви приступити десници Светога Спиридона Чудотворца. И она је обишла и благословила све Православне Цркве, па ће благословити и овај свети храм.
Драга браћо и сестре, нека буде благословен јубилеј овога светога храма, нека на њему за свагда остане печат јединства Цркве Божије и да да Бог да доживимо да нам опет дођу овдје , а нарочито – ви знате због чега то говорим! – васељенски, руски и српски да их овдје заједно видимо на Светој служби. Толико бисмо то жељели у овом времену када свето православље доживљава једну од најтежих својих криза у новијој историји. Надамо се, на основу вјековнога нашега искуства да ћемо то, ако Бог да, милошћу Божијом ускоро и превазићи. Да се молимо сви да се превазиђу расколи, да опет настане јединство, да опет имамо снагу у нашем јединству. И сада ми имамо ту снагу, али ћемо бити много јачи када се ово јединство потврди и на литургијски начин. Даће Бог!
На здравље, на спасење, на многа и блага љета! Нека Пресвета Богородица свима буде у помоћи, свима који су јој притекли са вјером и са љубављу. Нека испуни њихове молитве и нека напуни њихове домове сваким благословом и сваким добром и срећом, здрављем и напретком. Амин! Боже дај!
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Жељко Драшковић
