“Ђукановићев однос према Цркви је наставак односа комунистичких власти након Другог светског рата. У том односу, Митрополија црногорско-приморска, њени епископи, свештенство, верујући народ прошли су праву голготу и поднели велику жртву и страдање”, рекао је у интервјуу за дневни лист “Нова” митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Он је рекао да је, уочи његовог устоличења у Цетињском манастиру, било предлога да се одустане од церемоније, али да он и читава Српска православна црква ниједног тренутка нису одступали од намере да се догађај одржи у Цетињском манастиру. У разговору за овај дневни лист,митрополит Јоаникије се осврнуо и на догађаје током вечери пред устоличење, описао је како текао његов разговор са премијером Црне Горе, Здравком Кривокапићем, а уједно је напоменуо да ће своју духовну мисију посветити помирењу.
Прошло је готово месец дана од вашег усоличења. Кад сагледате све што се дешавало пре и за време тог догађаја, који осећај преовладава код Вас?
Осјећај благодарности Богу и Светом Петру Цетињском што смо обавили чин устоличења и урадили оно што нам и пред Божијим и пред земаљским законима припада уз непрекидну молитву и за оне који су без икаквог разумног разлога покушали да силом онемогуће овај свети чин.
Много се говорило о вечери пред само устоличење. Јесу ли заиста неки људи покушавали да Вас убеде да одустанете од Цетиња?
Било је разних мишљења и предлога. Свако је у том сложеном тренутку приступао из свог угла посматрања. Међу осталима, било је и таквих предлога да се одустане од устоличења. Ми смо били одлучни да испунимо послушање својој светој Цркви и обавимо устоличење у Цетињском манастиру, свесни да ништа не отимамо и не крадемо, већ да само извршавамо оно што нам је дужност и што нам припада. Знали смо да одустајање не би смирило страсти, већ напротив – ушли бисмо у још дубљу друштвену кризу у којој Бог зна шта би се све издешавало и на Цетињу, али и широм Црне Горе. Хвала Богу, на крају се све добро завршило.
Премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић Вас је вече пред устоличење позвао у владу. Шта вам је тада рекао?
Током целог дана смо били заузети дочеком гостију и делегација, који су допутовали на устоличење из преко двадесет земаља, тако да смо успели да се са премијером сретнемо тек у вечерњим сатима. Премијер нас је упознао са дешавањима која су се тога дана одиграла на Цетињу. Рекао нам је да осећа велику одговорност и према држави и према Цркви, као и према сваком грађанину Црне Горе и да се држава поштује и чува једино кроз поштовање њеног Устава и уставног поретка. Поручио нам је да је његова дужност, као премијера, да у свакој ситуацији штити уставни поредак Црне Горе и Уставом загарантована права сваког појединца и заједнице. Његова одлучност је била веома важна за очување мира у Црној Гори.
Докле су стигли разговори око потписивања Темељног уговора? Да ли је реално да он буде потписан на дан упокојења митрополита Амфилохија?
Уверен сам да обе стране имају добру вољу да се Темељни Уговор у догледно време потпише.
Долазите на место на ком је пре Вас био ваш духовни отац митрополит Амфилохије. Колико ће његово наслеђе утицати на рад новог митрополита?
Блаженопочивши митрополит Амфилохије је личност васељенске ширине духа. Плодови његовог архипастирског служења су свима видљиви, а његова дела ће тек засијати. Поставио је добар темељ, јер све што је радио, градио је на Христу Богу, том непоколебљивом, крајеугаоном камену Цркве. Имали смо привилегију да се родимо и живимо у његовом времену. Да на живом примеру видимо и чујемо великог проповедника и беседника, али и молитвеника и подвижника. Човека велике вере, духовне снаге, али и великих талената и широког образовања. Великог градитеља и обновитеља целокупног живота у Цркви, речју равноапослолног оца и учитеља Цркве Христове. На нама је да наставимо и да, колико нам буде могуће, унапредимо то Божије дело на коме је он самопрегорно радио, угледајући се на све своје учитеље и старешине, ослањајући се и уздајући се на Христа Бога како нас је и блаженопочивчи митрополит учио.
Колико је за Митрополију и Српску православну цркву важан Цетињски манастир? Због чега је устоличење морало баш ту да се одржи?
Цетињски манастир је седиште митрополита зетских, касније и црногорских, скоро шест векова. Као такав, он је духовно средиште свих православних хришћана целе Митрополије, не само Цетиња. Баш због тога би свака друга одлука у вези са местом устоличења било понижење за Цетињски манастир, његову славну историју и наше претходнике који су овде устоличавани у претходних шест стотина година. Уз то, осим политички изазваних тензија нисмо добили ни један ваљани разлог и објашњење које би нас убедило да одустанемо од ове благословене вековне праксе.
Колико тренутно манастира и монаштва броји Митрополија?
Само у Митрополији црногорско – приморској има скоро педесет манастира у којима се подвизава неколико стотина монаха и монахиња.
Чини се да сукоб председника Ђукановића са Црквом није окончан. Како ви видите тај његов однос према СПЦ?
Његов однос према Цркви је наставак односа комунистичких власти након Другог светског рата према Српској православној цркви, нарочито у Црној Гори. У том односу, Митрополија црногорско-приморска, њени епископи, свештенство, верујући народ прошли су праву голготу и поднели велику жртву и страдање. Мислили смо да је то време иза нас. Међутим, ево, у срцу Европе, у 21. веку, у једној секуларној, демократској и грађанској држави, каква би требала да буде Црна Гора и како пише у њеном Уставу, поново смо сведоци отвореног напада на Цркву и спремности појединих људи да се на бољшевички начин односе према православној Цркви и њеним светињама. Председник Ђукановић и његови саборци то раде искључиво из политичких разлога. Надамо се да ће Господ свима дати покајање и да ће им отворити духовне очи како би видели да гоњење Цркве никад никоме није донело добро и да су сви претходни гонитељи Цркве, много већи и много моћнији, одавно поражени, јер Цркву Христову ни врата пакла нису могла, не могу, и неће моћи надвладати.
Део јавности у Црној Гори инсистира на томе да је Црква на једној страни, а део грађана на другој. Може ли Црква бити на супротној страни у односу на народ с којим живи, без обзира на националност?
Црква није сервис који ће да просто испуњава жеље и хтења грађана, већ као богочовечански организам и заједница верујућух, она свједочи Христа распетога и васкрслога – Божју силу и Божју премудрост. Личност Христова је камен спотицања за неверујуће, а непоколебљиви темељ за све који вјерују у реч његову. Није ли и сам Христос, поред својих сведока, ученика и апостола, који су следили његово учење, имао и оне који су у њему видели великог непријатеља, духовну варалицу, па чак и политичку опасност, па су га, опседнути мржњом, гонили чак до смрти. И то до смрти на крсту. Тако бива и са Црквом Христовом кроз векове. Зато је увек било најважније, а данас нарочито, да Црква остане верна Христу, светом предању, светим оцима и учитељима и да мрежама Јеванђељске благодати „лови“ људе за живот вечни и непролазни. Да отвори врта свакој души гладној и жедој Бога живога. Да буде светлост свету. Да, без обзира на све, подједнако грли све људе и свако створење.
Ви сте раније, као епископ будимљанско-никшићки, се суочавали са бројним изазовима и проблемима – покушали су атентат на вас, хапсили су вас, а на крају смо имали и ове догађаје око устоличења. Да ли ово видите као искушења која су део вашег духовног пута или је пак у питању прогон једног владике?
Као човек од вере и епископ могу да кажем да, у поређењу са оним како је у овом свету прошао Господ наш Исус Христос, Свети Апостоли и мученици, па и моји претходници на трону Митрополита црногорско-приморских, оно што се мени дешавало и дешава није ми необично и примам га благодарношћу. Али у контексту времена у коме живимо је веома важан показатељ да као друштво нисмо одмакли много од периода комунистичког богоборства и гоњења Цркве. За нас је важно да своју архипастирску службу вршимо у духу Јеванђеља, молећи се Богу за поверени нам народ и за пријатеље и непријатеље – да се сви спасемо међусобно измиримо и с Богом сјединимо.
Шта ће бити основа ваше духовне мисије као митрополита црногорско-приморског?
Основа и темељ живота и мисије сваког православног хришћанина, а нарочито епископа је Јеванђеље Христово. Иза себе имамо осмовековно искуство духовног битисања и стварања, које нас је научило да никада није било лако ићи Божијим путем, али кад год смо били на том благословеном путу и Бог је био са нама. Пред свима нама је задатак братског мирења и живота у слози и љубави. Све своје снаге и молитве уложићу у ту мисију, дарујући своју љубав подједнако свима, без разлике и онима који ми кличу достојан и онима који ме вређају.
Извор: Нова.рс
