Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служио је са свештенством, на празник Светог Стефана деспота Српског и Обретења моштију Светог Серафима Саровског, у петак 1. августа 2025. године, Свету архијерејску литургију у манастиру Златеш.
Током Литургије, на малом входу, Митрополит Методије је игумана Владислава произвео у архимандрита.
Освештан је и преломљен сласвки колач и благосиљано жито.
Празник и славу параклиса, посвећеног Светом Серафиму Саровском, честитао је Високопреосвећени Митрополит Методије.
„Срећан празник и слава овог параклиса у овом благословеном манастиру, у овој светој обитељи код нашег оца Владислава, који је данас уздигнут у чин архимандрита, милошћу и благодаћу Божјом и одлуком Светог синода, а својим трудом и подвигом да настави на овој њиви Господњој, коју му је Господ дао да се на њој труди, прије свега, о спасењу своје душе и свога братства, а онда на услузи да буде и као дар Божји свима онима који долазе у ову свету обитељ из било које потребе, да им се нађе и буде од помоћи. Овдје да служи, догоријева као свијећа као и досад што је горио. Да му буде узор Свети и Преподобни Серафим Саровски, чији пренос моштију данас спомињемо и да се сјетимо његовог дивног живота, тог малог Прохора који је пошао још као дијете, а коме су се чуда Божја још у младости дешавала.
Сви знате, читали сте његово житије, он је један од најдивнијих светитеља новијег времена. Иако је живио у 19. вијеку, половином 18. и почетком 19. вијека, као да је данас међу нама и наш савременик. Толико се његово присуство осјећа у Цркви Божјој и међу народом, толико је поштован и толико се његове молитве осјећају да уопште пада у други план то календарско вријеме у којем се он родио и живио, овдје, на земљи. Чим се пређе у вјечност, овдје и то привремено и земаљско иде у други план и са силаском тог небеског парчета неба на земљу, молитвом гдје је Господ присутан, ту су присутни сва времена и сви вјекови, и ови будући које чекамо. Тај есхатон, односно тај поглед из будућности на данашњи дан, поглед из перспективе васкрсења свих нас који то чекамо да васкрснемо Христовим васкрсењем и силом Оца Његовог небеског, да нас подигне из прага земаљског и поново да нас конституише као бића како је Он нас и за шта нас је назначио. Зато смо се овдје данас овдје окупили“, бесједио је Његово високопреосвештенство.
Осврнуо се на ријечи из прочитаног Јеванђеља да је темељ свих врлина сиромаштво духом, односно смирење, смирење које гради трпљење.
„Кад трпљење имамо и смирење и та благодат Божја, која се у том моменту изобилно излије на нас, онда ћемо имати љубави за све. Осјећаћемо Бога у свом срцу, а кад Њега осјећамо, Његово присуство онда ћемо том силом Његовог присуства сагледати и себе, сву своју грешност као што је говорио Свети Серафим, убоги Серафим; што је био облагодаћенији, све је више говорио убоги Серафим, убоги Серафим. Иако му је Бог дао толике дарове да прориче и будућност и не мало пророштва је изрекао, која су се, већина њих, до данашњег дана и остварила, укључујући и ону кад је рекао да ће онај цар који буде њега прославио, после 70 година од његовог упокојења, кад су га канонизовали и открили његове мошти, да ће тај цар пострадати, оставио му, чак, и писмо из свог времена чију садржину једино тај цар, то је цар Николај Романов, зна шта му је он поручио и написао.
Кад је прочитао, горко је плакао, вјероватно над судбином, која се спремала, руске земље, руског народа, себе и своје породице, али као што то увијек бива кроз страдање Христово, знајући васкрсења не бива без страдања и без смрти. Увијек и сви морамо тим путем поћи којим смо кренули за Христом да корачамо и да будемо Његови следбеници, слушајући Његове ријечи од прије двије хиљаде година, које и данас тако јасно и звонко одзвањају да Ко хоће за мном да иде, нека узме крст свој и пође за мном, Ко хоће живот свој да сачува овај земаљски, мислећи, и овај овдје положај, угођај по сваку цијену, изгубиће га, изгубиће онај истински, прави живот за који смо назначени, А који живот свој мене ради изгуби и Јеванђеља, то значи овдје у овом животу кад подредимо све Њему и Његовој ријечи, цијели свој живот препустимо у Његове руке, добићемо живот вјечни и живот у Царству небеском. Имена ће нам бити записана као што је говорио својим ученицима у Царству небеском“, навео је Владика Методије, поручујући на крају своје бесједе:
„Молитвама Светог Серафима да вас Господ све спаси, помилује и да најдивнију од свих врлина, коју је Он тако изобилно имао, смирење, скрушење и кротост као темељ свих осталих врлина, а као круна свих врлина која треба да дође то је љубав коју Бог треба да нам да и да нас тако богато њоме обдари да бисмо прави ученици Његови били, да би цио свијет познао по тој љубави коју треба да имамо да смо Његови истински, прави ученици.“
Заједничарење је настављено уз трпету љубави.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
