Његово високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије служио је са свештенством, у трећу недјељу по Педесетници, на празник Светог Тихона Аматунског Чудотворца, 29. јуна 2025. године, Свету архијерејску литургију, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Ријечју архипастирске бесједе сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит Методије, осврнувши се на прочитано Свето јеванђеље у коме се, између осталог, каже да је око свјетиљка тијелу и ако око буде здраво, тијело ће свијетло бити.
„Чули смо у Светом јеванђељу дивну причу коју каже Христос на гори, бесједећи, а велики народ, окупивши се око Њега, испео се на гору и онда је говорио истине живота. Каже да је најбитније у нашем животу да имамо врата на кући. Ако је око свијетло, онда ће и цијело тијело бити свијетло ако је оно здраво; ако није цијело тијело ће потамнити, односно, ум ако је свијетао и прост, у смислу да све прихвата са вјером и повјерењем од Бога, онда ће и душа да буде здрава и свијетла. То је велика и кључна истина и преломна тачка у духовном животу сваког хришћанина, хришћанске заједнице, Цркве уопште, та прича о свјетлости ума и његовој чистоти као вратима која спречавају све оно што је нечисто и недостојно унутрашњости људске душе, људског срца. Као што имамо овај богослужбени простор, не служимо на улици Литургију и овај храм има своја врата и онда се ствара посебан амбијент у њему, богоугодан и благодатан и благопријатан, тако исто и тај унутрашњи, духовни живот, простор ума и душе то је преломна тачка, и то трезвеноумље је најбитније у духовном животу“, казао је Митрополит.
Подсјетио је на савремене старце, од којих су нама најпознатији старац Пајсије и старац Тадеј витовнички, који је говорио: Какве су ти мисли, такав ти је и живот.
„Дакле, простор нашег ума, како бринемо о њему и та брига о том простору, да буде сав испуњен молитвом и благоуханошћу и мирисом небеским, дакле, присуством Божјим, изговарањем имена Његовог у простору ума, у себи, у својој унутрашњости, тиме освјетљавамо своју душу. Има једна молитва литургијска коју свештеници, кад служе Литургију, обраћајући се Господу, говоре: Оспособи нас да ти за гријехе наше и незнања народна приносимо ове Свете дарове. Ми овдје, на Свету литургију, долазимо да бисмо принијели дарове бескрвне жртве Богу хљеб и вино, који се претварају у Тијело и Крв Христову због опроштаја наших гријехова, а то значи освјетљења наших умова и душа.
Ако човјек нема циљ свог живота, тај циљ при том још да је смислен, онда је он двоједушан, колебљив и плута као да га вода носи, не знајући у ком правцу да иде. Тако исто Господ, настављајући у данашњем Јеванђељу, каже да не бринемо о неким стварима које потамњују наш ум и скрећу нас с пута оног основног циља, па све говори да не бринемо ни шта ћемо јести, ни шта ћемо пити, у смислу, не да се тиме домаћински не позабавимо и да имамо то у плану да то себи обезбиједимо, али да о томе не бринемо, у смислу: куку мени шта ће бити ако сјутра не будем имао ово или не будем имао оно. Јер, Он каже: Имајте повјерења у мене, ако ја крин који у пољу расте онако одјевен, ни Соломон цар у свој слави својој није се у такву љепоту обукао као што ја цвијет један обичан на ливади одјевен у такву љепоту и красоту, а он се сјутра спаруши и у огањ баца, како ли, тек, нећу вас који сте ми толико претежнији од тога цвијета и остале творевине, дакле, нас као круну цјелокупне творевине“, бесједио је Владика Методије.
Том Његовом причом на гори, додао је Владика, којом се обраћа народу говорећи му стално да се не боји, да не брине, у ствари обраћа се свима нама, кроз вјекове, до данашњег дана.
„Обраћа се свима онима који слушају Јеванђеље и Његове благе ријечи. На крају завршава: Иштите Царства небеског и правде Његове, а све остало ће вам се придодати. То говоре Његова нелажна уста, а и ми смо небројено пута у животу потврдили, колико год да смо колебљиви, да се бринемо и бојимо, потврдили, имамо у свом искуству потврду и знакове, да је то истина и да ће нам увијек Бог на крају дати оно што нам треба и што нам је најпотребније. Поготово, ако будемо имали тај основни правац и циљ, тај компас који је мали уређај али огромне системе и бродове води преко бурних океана и мора и доводи их у сигурну луку.
Тако је и та једна мисао повјерења у Бога и немања бриге шта ће нам бити сјутра или прексјутра због неизвјесне будућности која нам, у овом смутном времену, долази у сусрет. Зато, и овај јучерашњи празник који смо прославили, Видовдан, он о истом том опредјељењу говори, о Царству небеском. Друго ништа није ни Светосавље, ни Косовски завјет осим избор Царства небеског и наше опредјељење за то, на наш српски начин, из српског искуства и духовности кроз историју. И ово Јеванђеље нам то говори и потврђује. Да нас Господ укријепи на том смисленом путу, да имамо повјерења у Њега са што мање бриге о овим земаљским стварима и да нам се утврди срце у вјери и повјерењу у Његове свете јеванђељске ријечи“, закључио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
