U manastiru Vavedenje Presvete Bogorodice u Beogradu, svečano je proslavljen praznik Prepodobne mati Paraskeve.
Visokopreosvećeni Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluživanje igumana manastira Visoki Dečani, arhimandrita Save, sveštenstva i velikog broja vernog naroda.
Nakon pročitanog Jevanđelja, arhimandrit Sava je besedio o mati Paraskevi.
,,Draga braćo i sestre, u današnjem Jevanđelju Gospod nas upućuje da idemo za Njim kao za svetlošću i da sledimo svetlost. Te svetiljke i ta svetlost su upravo svetitelji koji su svojim životom i svojim primerom svetili u ovom svetu i bili svetlost u tami ovoga sveta.
Takava je bila i mati Paraskeva koja je Hristu služila svim srcem, umom i dušom. Ona je bila mudra, kao i ove djeve iz današnjeg Jevanđelja koje su spremile ulje za svetiljke, kako bi dočekale svoj Ženika. A to ulje jeste i milostivost i pre svega blagodat Božija koja je ispunila njihova srca.”
Na predlog Mitropolita raško-prizrenskog g. Teodosija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je orden Svetog Save drugog stepena gospodinu Zoranu Liliću, bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije. Ovo visoko odlikovanje se dodeljuje u znak priznanja za delatnu ljubav prema majci Crkvi i veliki lični doprinos u povraćaju zemlje manastiru Visoki Dečani.
Mitropolit Teodosije se nakon dodele ordena obratio rečima:
,,Sa Blagoslovom Njegove svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija, okupili smo se danas u ovoj svetoj obitelji da zajedno proslavimo praznik Svete mati Paraskeve, i da zablagodarimo Gospodu za sve darove koje primamo od Njega. Naša velika radost, i mene i igumana i bratije manastira Visokih Dečana jeste što smo posle 27 godina dočekali da dodelimo visoko priznanje Srpske pravoslavne crkve gospodinu Zoranu Liliću.
Gospod Lilić je u svojstvu predsednika SRJ, davne 1997. godine posetio Manastir Visoke Dečane, i nakon što smo se zajedno poklonili moštima Svetog Kralja Stefana Dečanskog, seli smo u manastirsku biblioteku i na pitanje G. Lalića ‘šta možemo da učinimo za ovu svetu obitelj’, rekao sam mu da može da učini ono što mnogi njegovi prethodnici nisu mogli da urade. Posle Drugog svetskog rata, manastiru Dečani je oduzeto skoro 800 hektara zemlje, koju je Sveti kralj ostavio i zapisao u svojoj povelji da se niko ne drzne da uzme od manastira. Tada smo zatražili najbitnijih 24 hektara, koje se nalaze na samom prilazu iz pravca grada. Brat naš Zoran je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći, a ja sam znao da će to učiniti. Tako je i bilo, mi smo već u februaru 1998. imali upisani zemlju na manastir. Nakom nesrećnog rata, albanske vlasti su 2000 godine poništile odluku i osporile nam pravo na vlasništvo nad pomenutih 24 hektara.
Tek nakon 16 godina provedenih na kosovskom sudu, uz pomoć međunarodne zajednice 2016.godine, vrhovni sud u Prištini potvrdio je pravo manastiru nad zemljom.”
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
Video: TV Hram
