Nova školska godina u Bogosloviji Svetog Save u Beogradu počela je svečano i molitveno Svetom arhijerejskom liturgijom u obnovljenoj kapeli Svetog Save kojom je načalstvovao Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
Njegova svetost posebnu pažnju posvećuje ovoj najstarijoj obrazovnoj ustanovi u srpskoj prestonici. Pored redovnih poseta i očinskih razgovora sa njenim rektorom protođakonom Radomirom Vrućinićem, profesorima i učenicima, Patrijarh Porfirije je podržao i obimne radove na rekonstrukciji samog objekta tako da bogoslovci i nastavno osoblje svakim danom stiču sve bolje uslove za nastavu i svakodnevni život i rad u Bogosloviji.
Posle Svete liturgije, na kojoj su Njegovoj svetosti Patrijarhu sasluživali preosvećena gospoda episkopi kanadski Mitrofan i marčanski Sava; glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda arhimandrit Nektarije; protojerej-stavrofor Miloš Trišić; jerej Branislav Kličković, sinđel Sergije, kao i protođakoni Dragan Radić i Radojica Žagran, Patrijarh Porfirije je služio čin Priziva Svetog Duha za početak školske godine, a zatim i posetio renovirane prostorije školske biblioteke.
Patrijarh je tom prilikom besedio:
– Vaša preosveštenstva, časni oci, dragi profesori, dragi gosti i, iznad svega, draga i blagoslovena deco Svetog Save, đaci Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.
Evo nas, slava Bogu, opet na početku školske godine ovde u Bogosloviji. Služili smo Svetu liturgiju bez koje nema Crkve. Zapravo, Crkva je prisutna u ovome svetu, projavljuje se, potvrđuje i postoji upravo kroz Svetu liturgiju. Sveta liturgija se naziva Molitvom Crkve. U Svetoj liturgiji i nebo i zemlja su spojeni u jedno. U njoj su okupljeni oko Gospoda našeg Isusa Hrista i anđeli, i ljudi, i oni koji su od Adama do naših dana prepoznati kao svedoci ljubavi Božje, i mi koji smo na zemlji, ali i oni koji će doći posle nas, jer tamo gde je Hristos tu je i Crkva, a Hristos je u Svetoj liturgiji i mi postajemo Crkva. Postajemo Crkva kada smo jedno sa Njim, a jedno sa Njim smo onda kada se pričešćujemo Njegovim Telom i Njegovom Krvlju. Zato i ovu školsku godinu počinjemo Svetom liturgijom, Molitvom Crkve, ali i posebnom molitvom koju čitamo kao blagoslov za početak nove školske godine.
Važno je opet i opet da podsećamo sebe šta je to bogoslovlje. Važno je da razumemo, kako govori Sveti Grigorije Bogoslov, da je bogoslovlje nauka nad naukama. Postoje mnoge nauke koje podrazumevaju ljudske napore i ti ljudski napori donose, po promislu Božjem, određene rezultate. Međutim, postoji i nauka koja je iznad svih nauka, koja se ne tiče ni samo uma, ni samo srca, niti bilo čega koje je isključivo naše ljudsko. Naravno, podrazumeva se u bogoslovskoj nauci i napor, ali alfa i omega, preduslov bogoslovske nauke jeste prisustvo blagodati Božje, prisustvo samog Boga, a to nije moguće opet bez onoga sa čime smo počeli, a to je molitva.
Bogoslove je slovo o Bogu, reč o Bogu. Tu valja znati da je upravo iz tog razloga prvi bogoslov, bogoslov iz koga izvire svako ostalo bogoslovlje i na kome se temelji svaki budući i potonji bogoslov, jeste sam Gospod Isus Hristos. Zašto? Zato što sva otkrovenja Božja koja su Njemu prethodila jesu uvod i priprema za Otkrovenje koje On nama donosi o Bogu, za Otkrovenje Božje. Naime, On sam, Gospod Isus Hristos, jeste Slovo Božje, jeste Reč Božja, upravo onako kako Ga opisuje Sveti Jovan Bogoslov. Gospod dolazi među nas i otkriva nam u punoći Boga. Za razliku od svake druge nauke, otkriva nam i krajnji cilj, smisao i punoću čoveka, ljudske prirode. Otkriva nam ko je to čovek, kakvo je njegovo poreklo, kakav je njegov cilj i njegovo naznačenje. Naime, u Slovu Božjem, u Gospodu našem, u Isusu Hristu Bogočoveku, sadržana je punoća božanske prirode i ljudske prirode. Otuda je On par ekselans i jedini autentični pravi bogoslov.
Podrazumeva se da postoje promisao Božji i naša želja i ambicija da budemo bogoslovi, ali možemo biti bogoslovi samo onda kada je naše bogoslovlje skopčano sa Gospodom Isusom Hristom. Šta to znači u praksi? To znači da škola u kojoj se uči bogoslovlje, naravno kao i svaka druga škola, daje znanja konkretna, teoretska i praktična znanja, koja se tiču naše vere i koja nam obezbeđuju i daruju sve ono što je predanje Crkve, što su Vaseljenski sabori, kada je to bilo potrebno, formulisali kao našu veru. Učimo i u ovoj školi ono što se može nazvati, u užem smislu te reči, nauka, sve informacije, ili bolje reći, sve istine koje su naša vera, kako mi to verujemo u Svetu Trojicu. Tako što Sveta Trojica jeste Jedan Bog, ali tri ličnosti: Otac, Sin i Duh Sveti, pri čemu su te tri ličnosti ravnočasne, nijedna od te tri ličnosti nije podređena bilo kojoj drugoj. Onda učimo o tome da se u ličnosti Gospoda Isusa Hrista kao Sina Božjeg, kako već rekosmo, sjedinjuje neraskidivo ljudska i božanska priroda; pa učenje o Svetom Duhu i mnoga druga učenja kroz razne predmete. Baš zbog toga što bogoslovlje ne može da se smesti u koncept bilo koje nauke od ovoga sveta, mi znamo da početak i kraj svakog bogoslovlja nije znanje o Bogu nego poznanje Boga. Da bismo mogli da budemo istinski i pravi bogoslovi mi moramo imati poznanstvo sa Bogom, a ne znanje o Njemu. Drugim rečima, moramo imati lični i neposredni odnos sa Njim, a to nije moguće bez onoga čime smo počeli i čime uvek treba završiti – bez molitve. Bez poverenja u predanje Crkve, bez poverenja u ljubav Božju, bez poverenja u strukturu Crkve nema pojedinačnog superbogoslova koji je izvan zajednice Crkve. Nema bogoslovlja bez čežnje i stremljenja ka svetosti. Dakle, naše bogoslovlje mora biti molitveno bogoslovlje baš onako kakvo je bilo i Svetog Save, i Svetog vladike Nikolaja, i Svetog oca Justina Popovića.
Zato danas ovde sabrani na molitvi počinjemo školsku godinu najiskrenijim željama da se i nastavnici i oni koji se uče ovde u Bogosloviji trude i potrude koliko je do njih da budu istinski i pravi bogoslovi, znajući da bez truda nema ploda, ali i da svaki plod bez molitve i bez blagodati Božje ima ograničeno svoje postojanje i prolazi. Molimo se zato, draga deco, da se potrudite maksimalno, kao i vi, profesori, da date sve od sebe da postignete maksimalne rezultate, ali u isto vreme da molitvom započinjete i završavate dan, da vam svaki deo dana bude prožet molitvom kako bi onda svaki vaš budući rezultat uz blagodat Božju i blagodaću Božjom mogao da bude savršen.
Neka Bog da da Duh Sveti bude ovde sa vama i da oni koji su u poslednjoj godini, kada izađu i posle toga nastave studije, a potom i oni koju postanu sveštenici, znaju da je Bog od njih hteo da imaju najuzvišenije zvanje i najuzvišenije poslanje u narodu Božjem, a to je da služe Svetu liturgiju i da izgrađuju Telo Hristovo, tj. Crkvu Njegovu. Ima li išta veće od toga? U isto vreme to je najveća mogućnost da čitavim svojim bićem budemo smireni ljudi, a to znači oni koji daju sve od sebe i koji su u isto vreme svesni da je Gospod, kao Bog i Ljubav, Onaj koji je uvek sa nama, koji nas nikada ne ostavlja, ni onda kada nam ide sve od ruke i kada možda zaboravimo na Njega ili onda kada nam ne ide sve od ruke pa Ga se setimo. On je uvek tu. Važno je smirenje, strpljenje i poverenje u Crkvu Njegovu i, naravno, u Gospoda, Njega Jednoga, koga slavimo kao Oca i Sina i Svetoga Duha sad i uvek i u vekove vekova, amin.
Nakon liturgijskog sabranja, obraćajući se prisutnim gostima, rektor Bogoslovije Svetog Save protođakon Radimir Vrućinić je istakao:
Vaša Svetosti, Vaše preosveštenstvo, visokoprepodobni i visokoprečasni oci, dame i gospodo, drage kolege profesori, dragi učenici.
Evharistijskim blagodarenjem, Prizivom Svetoga Duha i blagoslovom Njegove svetosti Patrijarha srpskog smo započeli novu školsku godinu. U prozbi koju smo čuli na Liturgiji, molimo se da Gospod milostivo pogleda na učenike i da im pošalje u um i srce duha mudrosti razuma, straha i pobožnosti i da ih prosveti svetlošću blagorazumnosti svoje. Neka ove reči budu polazna tačka u radu našim profesorima i učenicima. Svim učenicima i profesorima želim srećan početak nove školske godine.
Blagodarim Njegovoj svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju koji svedoči ljubav i pažnju prema Bogosloviji Svetog Save. Mogu lično da posvedočim, da zahvaljujući patrijarhu srpskom imamo stabilnu i jaku crkvenu prosvetu koja predstavlja jedan od stubova naše Crkve. U to ime mi je ukazana velika čast da mu u ime kolektiva, radnog osoblja i učenika naše škole uručim ikonu Presvete Bogorodice.
U toku prošle školske godine obratili smo pažnju na duhovni i fizički razvoj institucije u kojoj se nalazimo. Na duhovnom razvoju blagodarimo blagoslovu Njegove svetosti, jer je od prvog septembra tekuće školske godine u našoj školi služiti duhovnici naših učenika: protojereji-stavrofori Radivoje Panić i Ilija Šmigić; protonamesnik Branislav Borota; jereji Stevan Vukić i Miloš Marković. Zahvaljujem se pomenutim ocima što su pored svojih obaveza prihvatili naš poziv da učestvuju u duhovnom izgrađivanju naših učenika.
Kada govorimo o fizičkoj obnovi škole, želeli smo da pokažemo skromni primer kako bi trebao da izgleda liturgijski prostor i prostor za sticanje novih znanja i veština. Verujemo da će naši učenici slediti pomenuti primer u svojim okolnostima i stvarati još bolji duhovni ambijent za potrebe budućeg naraštaja. Fizičke obnove ne bi bilo da nismo imali svesrdnu podršku dobrotvora.
Na kraju želim da pomenem i istaknem rad ekonoma naše škole gospodina Zorana Vasića koji je u ovoj školi proveo četrdeset i četiri godine i time stekao zasluženu penziju. Pre dvanaest godina kada sam od Crkve dobio poslušanje profesora u Bogosloviji, jedan od prvih susreta sa gospodinom Zoranom sam dobio sledeći savet: izgrađuj ovu instituciju kao što bi i izgrađivao svoj dom, jer naša deca to zaslužuju. Verujem da su ove rečenice gospodinu Zoranu bile pokretačka snaga tokom čitavog njegovog radnog veka.
Ovom svečanom prilikom, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uručio je, na predlog rektora Bogoslovije Svetog Save protođakona Radomira Vrućinića, visoko priznanje tog znamenitog crkveno-prosvetnog zavoda Povelju velikog dobrotvora blagočestivoj hrišćanki gospođi Nataši Rodić, hristoljubivoj gospodi Željku Ćejiću, Zoranu Lemiću, Mladenu Milanoviću i Aleksandru Rodiću, kao i upravi Spomen hrama Svetog Save na Vračaru.
Fond biblioteke Bogoslovije Svetog Save obuhvata više desetina hiljada knjiga, od kojih neke datiraju sa kraja 18. i početka 19. veka. Posebno bogatstvo ove riznice mudrosti jesu legati istaknutog crkvenog pravnika i omilitičara profesora Branka Cisarža, znamenitog pravnika Dušana Đ. Ivkovića i zbirke koje su Bogosloviji darivali episkop Jovan Velimirović, protojereji-stavrofori Dušan Kašić i Dušan Dačić, protođakon Vlastimir H. Đorić i mnogobrojni poslenici nauke i umetnosti iz čitavog sveta.
