Ime: 28.07.2024-PATRIJARH PORFIRIJE- VELIKA 80 GODINA STRADANJA; Opis: Molitveno sećanje na osamdeset godina velikog stradanja Srba u Velici podno Čakora Tip: audio/mpeg

Preuzmite audio datoteku

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije služi Svetu arhijerejsku Liturgiju 28. jula 2024. godine u crkvi Svetih mučenika Kirika i Julite u Eparhiji budimljansko-nikšićkoj na dan molitvenog sećanja na Svete mučenike Veličko-gornjepolimske.

Njegovoj Svetosti saslužuju Visokopreosvećena gospoda mitropoliti: crnogorsko-primorski Joanikije, zahumsko- hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije, mileševski Atanasije, preosvećena gospoda episkopi pakračko-slavonski Jovan, buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, domaćin budimljansko-nikšićki Metodije, sveštenstvo, đakonstvo u prisustvu visokih zvaničnika Republike Srbije i Republike Crne Gore i mnogobrojnog vernog naroda.

Pre početka Svete Liturgije položeni su venci na spomenik postradalim Srbima tog područja. Prisutnima se obratio Episkop Metodije i poželeo dobrodošlicu u svetu Crnu Goru, srpsku Spartu u Eparhiju budimljansko-nikšićku Svetim Georgijem i Savom osvećenu pruživši reči utehe: Kad reče Gospod ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti, sve kako je pisano rečeno i prorečeno tako se i dogodilo. Ovom prilikom Episkop Metodije darovao je Patrijarhu Porfiriju žezlo. Na kraju Svete Liturgije služen je parastos i osveštani su slavski darovi i presečen slavski kolač. Upriličen je i kulturno-umetnički program za sve prisutne.

Vernom narodu obratio se Njegova Svetost istakavši:

„Mi smo narod Svetoga Save, a to znači Hristov i Jevanđeljski narod i zato jesmo slobodarski narod, jesmo i narod mira, otvoren, koji bez kompleksa i straha kad god zna ko je i šta je, kad god je svestan sebe stupa u normalno ljudsko opštenje sa svima koji su drugi i drugačiji. Baš zato što je Jevanđelje naš temelj i koren, baš zato što je Sveti Sava krstom blagoslovio mi kao narod Hristov sve što želimo sebi želimo i drugima.“

Njegova Svetost je u besedi dodao i da smo narod svetosavski, pravoslavni, Hristov narod, srpski narod, ali baš zato što smo jedan Hristov narod, narod crkve za koju nema granice čak ni između neba i zemlje, istorije i metaistorije, jedno smo i sa svim našim braćom i sestrama, ocima i praocima koji su postradali iz ovog sveta i otišli gde god njihove mošti i kosti počivaju. Jedno smo sa prošlošću, jedno smo sada, jedno smo i u budućnosti.

Govoreći o svetim mučenicima koji su postradali u Velici, Patrijarh Porfirije je pozvao da se molimo za njih i uključimo u naše živote jer su večni i besmrtni. Tada se naš bol preobraća u snagu, a tuga u radost. Samo tada živimo i imamo punu odgovornost pred nama samima, pred nevino postradalim i budućim naraštajima. Isključivo time možemo razumeti žrtvu onih kojih svet ne beše dostojan, ali i sebe i drugoga i shvatiti zašto ljubav ka Bogu i bližnjem nema alternativu i zašto je ona izvor života kojem neće biti kraja. Moleći se mučenicima svetim veličkim i gornjepolimskim da nam daju veru, snagu, međusobnu ljubav i razumevanje, da nam otvore oči da budemo jedno, jedno u veri, jedno u Hristu, rekao je Patrijarh Porfirije u besedi i zaključio:

„Radujem se iznad svega što smo se ovde sabrali, što svaki put kad god dolazim u Crnu Goru, sa vašom ljubavlju, vašom snagom, verom odemo obnovljeni i osnaženi sa željom da se opet i opet vraćam ovde i zajedno se radujemo jedni drugima i Njega, Jednoga u Trojici Boga, Oca i Sina slavimo zajedno sa svetim mučenicima veličkim i svima iz roda našega, ovde sada i u vekove vekova, Amin.“

***

Sveti mučenici Kirik i Julita

Ova svetiteljka beše od roda plemićkog. Rano obudove i osta s novorođenim mladencem Kirikom. Življaše u Ikoniji gradu likaonijskom, i beše sva predana veri Hristovoj. Svoga sinčića krsti odmah po rođenju, a kada mu beše tri godine, ona ga nauči veri i molitvi onoliko koliko dete toga uzrasta mogaše primiti. Kada Dioklecijan naredi gonjenje hrišćana, u gradu Ikoniji bi prolivena mnoga nevina krv. Julita uze svoga sina i skloni se od gneva neznabožačkog u grad Selevkiju. No i tamo ne beše bolje. Julita beše uhvaćena i kao hrišćanka izvedena pred sudiju. Pošto Julita hrabro izjavi svoju veru u Gospoda Isusa, sudija, da bi je ražalio i pokolebao, uze dete na svoje ruke i poče ga milovati. No Kirik vikaše iza glasa: „Ja sam hrišćanin, pusti me materi!” i poče ručicama svojim grebati sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Rasrdi se sudija, tresnu dete o zemlju i oturi nogom, a dete se skotrlja niz kamene stepenice, i predade Bogu svoju svetu i nevinu dušu. Videći kako Kirik postrada pre nje, sveta Julita beše radosna i zablagodari Bogu, što sina njenog udostoji mučeničkog venca. Posle mnogih muka i Julita bi mačem posečena 304. godine. Mošti svetih Kirika i Julite do dana današnjega su čudotvorne. Jedan deo moštiju ovih svetitelja nalazi se u Ohridu u crkvi Svete Bogorodice Bolničke.

***

Sveti novomučenici velički i gornjepolimski

Sveti arhijerejski sabor 24. maja 2017. godine, pribrojao je liku Svetih novomučenika srpskih žrtve nacističkog terora iz Velike Ržanice i Gornje Ržanice postradale 28. jula 1944. godine, pridružujući im i 28 dece umorene glađu u plavskom zatvoru 1941. godine. Nacistička Princ Eugen divizija je, na praznik Svetih mučenika Kirika i Julite, za samo dva sata u ovim selima (prema nepotpunom spisku) zverski poklala ili žive u vatru bacila 427 nejači – dece, žena, staraca i ostalog nenaoružanog stanovništva. Samo dece i omladine do 20 godina je 171 na pravdi Boga pobijeno.

Velika, kao najstradalnije selo u Gornjem Polimlju, postala mesto sabornog pominjanja svih gornjepolimskih žrtava postradalih od naci-fašista tokom Drugog svetskog rata.

Dan spomena Svetih novomučenika veličkih i gornjepolimskih je 28. jul – na dan Svetih Kirika i Julite.

U sećanje na njihovo mučeništvo gradnju crkve Svetih Kirika i Julite započeli su potomci. Blaženopočivši Mitropolit Amfilohije osveštao je temelje 28. jula 1994. godine, a crkvu su 28. jula 2001. godine osveštali blaženopočivši Mitropolit Amfilohije i Vladika Joanikije, tadašnji Episkop budimljansko-nikšićki.

Vest u izradi.