У суботу 8. јула 2023. године, у оквиру Острошких духовних вечери, које се организују са благословом Његовог Високорепосвештенства Митрополита црногорско-приморког г. Јоаникија, у Горњем манастиру Острогу, предавање је одржао монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске и сабрат манастира Стањевићи.
Монах др Павле Кондић говорио је на тему „Бијела голубица острошка – 100 година од изградње горњег манастира Острога“.
Предавача је представио и најавио јеромонах др Владимир Палибрк, острошки сабрат.
У свом занимљивом предавању о. Павле је говорио о значају манастира Острога и о његовој обнови, указавши и на знамените личности из живота манастира, посебно се осврнувши на велику личност игумана острошког архимандрита Леонтија Митровића, који је преко три деценије био игуман острошке светиње.
Говорећи о једном од безброј чуда Божијих и Његовог угодника Светог Василија Острошког Чудотворца, у којем је светац сачувао свој манастир, подсјетио је на догађај од прије сто година, тачније када је Горњи манастир Острог захватио пожар, на Духовски петак 1. јуна 1923. године. Тада су самим чудом Божијим и Светог Василија, сачуване од уништења његове мошти и цркве у горњем манастиру, и није било повријеђених монаха и поклоника који су се тада затекли у манастиру.
Излажући детаљно, на основу архивске грађе и свједочанстава свједока о овом догађају, свједочећи још једно од безброј чуда Светог Василија, монах др Павле Кондић је у свом предавању говорио и о обнови Горњег манастира Острога после тог пожара.
Исте године 13. септембра 1923. положен је камен темељац за освештавање новог Горњег манастира, које извршио тадашњи Епископ захумско-рашки Кирило Митровић. И тада је за годину дана подигнут, од прилога вјерног народа, и од прилога оних исељеника из Црне Горе у Америку, који су слали свој дар манастиру, као и прилогом блаженопочившег Краља Александра Карађорђевића.
Пројектант Горњег манастира Остога је био чувени руски архитекта Владимир Сукуренко. Манастир је освештан 2. новембра 1924. године и по изразу и ријечима о. Павла од тада је постао „бијела голубица острошка“, која својом љепотом, положајем краси цијели комплекс острошких светиња, и Доњи и Горњи манастир, а препознатљива је у цијелом свијету.
Та манастирска обнова прије сто година, давала је и даје подстрека многим поклоницима и приложницима и после обнове, да долазе на поклоњење моштима Светог Василија Острошког, да од светитеља затраже помоћ и нађу мир, и да својом лептом уграђују себе у острошку светињу, градећи тако себи мјесто у неразориву грађевину Цркве Христове.
И ово острошко предавање, управника Архива Митрополије црногорско-приморске др Павла Кондића, свима који су га слушали у Горњем манастиру Острогу, а и директно преко Јутјуб канала „Острог Тв Студио“ било је један духовни каменчић у тој грађевини, која својом духовном љепотом зрачи и сија широм васељене, а Свети Василије Острошки из своје „бијеле голубице острошке“ благосиља све људе и грли цио свијет, призивајући на све благослов Бога Љубави.
Монах др Павле Кондић је рођен 9. јуна 1966. године у Београду. Завршио је Филозофски факултет, Одељење за историју, у родном граду. Постдипломске студије на катедри за Историју СПЦ завршио је на Богословском факултету у Београду. Замонашен је у Цетињском манастиру уочи Петровдана 1997. У Цетињској богословији је предавао Историју Српске Цркве и Општу историју од септембра 2000. до 2006.
Управник је Архива Митрополије црногорско-приморске од 1997. године.
До сада је објавио преко три стотине библиографских јединица и учестовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству.
Аутор је и приређивач за штампу више књига међу које су: „Нови свештеномученици и мученици просијавши у православном српском роду“, 2000. и „Сабрана дјела свештеномученика Луке Вукмановића“ у три тома, 2002. Приредио је прву Споменицу о десетогодишњици обновљеног рада Цетињске богословије 1992-2002″, затим: „Патријарх српски Гаврило – „Живимо у светињи и слободи – изабрани списи“, 2010; „Радосно пењање на Голготу“ – о животу Свештеноисповједника епископа хвостанског Варнаве, 2010; „Христу веран до смрти“ – живот свештеномученика Доситеја Загребачког“, 2008; „Љетопис распете Митрополије црногорско-приморске“ – времена митрополита Данила Дајковића (1961-1990), 2008; „Мудри орач њиве Господње“ – зборник историсјких свједочанстава и научних радова о митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу“, 2007; и Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“ – зборник научних радова посвећен 1700 година Миланског едикта и 790 година Митрополије црногорско-приморске.
Магистрирао је на тему „Цетињска богословија 1863-1945“ на Богословском факултету у Београду 2004. а рад хе објављен 2005. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Школску 2004/2005. је провео на студијском боравку у Лондону на усавршавању енглеског језика, као стипендиста Светог Архијерејског синода СПЦ, а специјализацију из црквене историје завршио је 2006/07. на Универзитету у Оксфорду.
Спеијалистичке студије из области холокауста завршио је у Јерусалиму 2011. На Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Источном Сарајеву 22. септембра 2014. године је одбранио докторску дисертацију под насловом „Митрополија црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком XX века 1851-1920“, а рад је објављен са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија 2021. године.
мр Александар M. Вујовић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског и
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
