Njegovo Preosveštenstvo Episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije služio je danas, na praznik Blagovijesti, koji je početak našeg Spasenja i objava vječne tajne, a povodom hramovne slave, svetu arhijerejsku Liturgiju u Manastiru Papraća.
Ovom prilikom Preosvećeni vladika Fotije je po činu male shime zamonašio i uveo u red monaha iskušenika manastira Papraća Aleksandra Stokića, studenta PBF, rodom iz Bukovice Velike kod Doboja, davši mu ime Pajsije u spomen na Svetoga Pajsija Svetogorca.
Poslušnika Aleksandra je postrigu priveo iguman manastira, arhimandrit Nektarije.
Vladika Fotije se igumanu, novom monahu i sabranom sveštenstvu, monaštvu i vjernom narodu obratio riječima pouke koje prenosimo u cijelosti:
Časni oci, Visokoprepodobni oče igumane, draga bratijo, braćo i sestre, veliki dan doživesmo danas ovde u Papraći. Mnogostruki praznici, mnogostruka sećanja. Kad kažemo sećanja, mislimo učestvovanja u velikim praznicima, Krstopoklona nedelja i praznik Blagovesti Presvetoj Bogorodici.
Imali smo danas i blagoslovenu Svetu tajnu monašenja našeg brata Aleksandra koji je sada postao monah Pajsije. Sve to u jednoj liturgiji blagoslovenog carstva Oca i Sina i Svetoga Duha. Zaista se oseti kada služimo Svetu Liturgiju da izlazimo iz istorije i ulazimo u nadistoriju, metaistoriju, u nadvečnost. To je Liturgija braćo i sestre. To je predukus Carstva Nebeskog. Predukus večnog života. Blagodarim Bogu što me tome udostojio. Ja sam ovde, u ovaj manastir, dolazio kao student, kada je starešina bio jedan jeromonah i bilo je još nekoliko monahinja. Danas je to muški manastir i evo umnožava se njegovo bratstvo.
Danas se braćo i sestre sećamo Krsta Hristovoga, ovo je Krstopoklona nedelja. Oci kažu, pošto smo već treću nedelju u postu, da smo se malo umorili i onda nam treba Krst kao uteha i ukrepljenje. Na pola posta smo, da izdržimo do kraja i bitku dobijemo, da dočekamo svijetlo Vaskrsenje Hristovo, pripremljeni, obnovljeni duhovno, sabrani, preobraženi. To je smisao, da dočekamo Vaskrsenje Hristovo kao novi vaskrsli ljudi. To je slika i sveopšteg vaskrsenja i Drugog dolaska Hristovog, to sve doživljavamo u toku jednog Vaskršnjeg posta.
Drugi praznik koji danas praznujemo je Blagovesti Presvetoj Bogorodici. Bio sam u Svetoj Zemlji i u gradu Nazaretu. Video sam kuću, tačnije crkvu gde se odvio događaj kad se Arhangel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici i blagovestio joj da će se od nje začeti Spasitelj sveta Gospod naš Isus Hristos. Ta crkva je upravo onakva kakva je bila Presveta Bogorodica. Odiše smirenjem, skromnošću, ima jedan bunar gde je Presveta Bogorodica dolazila vodu da zahvata. Ona je posle prebivanja u hramu u Jerusalimu do svoje 15.godine, došla u Nazaret kod svog rođaka Josifa i živela u njegovoj kući. Tada joj se javio Arhangel Gavrilo, blagovesnik tajni Božijih i otkrio joj da je ona izabrana da postane Majka Gospoda našeg Isusa Hrista Spasitelja sveta. Čuli ste ovaj dijalog koji je danas čitan u Jevanđelju. To je bio dijalog ljubavi, to je bio dijalog slobodnih ličnosti. Presveta Bogorodica kada je razumela da je nju izabrao da se od Duha Svetoga i od nje ovaploti Spasitelj ona je rekla: Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči Tvojoj. To je spasenje, braćo i sestre, kao plod slobode. Spasenje je plod saradnje Boga i čoveka. Presveta Bogorodica je prihvatila to svoje izbranje da bude Majka Spasitelja sveta i zato je ona za nas veoma značajna u ikonomiji spasenja. Posle Gospoda se uvek molimo Presvetoj Bogorodici, za naše dobro i za muke i nevolje, da naša vera napreduje i za svaki drugi duhovni problem.
Danas praznuju i naši oci u Manastiru Ćelije kod Valjeva, tamo je naš Patrijarh danas, mnogo arhijereja i gostiju, mnogo sveštenstva i monaštva. Tamo je naš duhovni centar, kod avve Justina Ćelijskog i kod svetog vladike Nikolaja u Manastiru Lelić. Na Svetoj Gori, koliko znam, praznuje Manastir Vatoped koji ima 120 monaha. Divan manastir. Igumanu Josifu Vatopedskom se sam Gospod Isus Hristos javio i dao mu ključeve manastira da osnuje bratstvo i da počne da vaspostavlja opštežiće. Tada je bilo 7-8 monaha, a kada se starac Josif povukao u pustinju ostavio je u manastiru 120 monaha. To je najbrojniji manastir na Svetoj Gori.
Daj Bože i naš Manastir Papraća da se umnoži. Evo naš otac Pajsije čak liči na starca Pajsija iz mlađih dana, verujte. Imao sam priliku da vidim starca Pajsija na Svetoj Gori, velikog duhovnika, velikog svetitelja. Kada sam prišao da uzmem blagoslov, tada kao student teologije, on me potapšao po ramenu desnom jer je on bio običan monah, nije davao blagoslov kako sveštenici daju. Ali je blagoslovio nas studente i interesovao se kako je u Srbiji i u Srpskoj crkvi. Njegove molitve nas prate i dan danas. Ja ne mogu taj susret zaboraviti nikad o njemu sam pisao, govorio, jer ja sam u tom susretu doživio da sam video živoga Hrista, sad to ne mogu ni da objasnim.
U svakom slučaju mi smo danas dobili našeg oca Pajsija, koji je dobio veliko svetogorsko ime po starcu Pajsiju, samo njegovo žitije da proučava. Znači da će starac Pajsije sa nama biti u ovoj svetoj obitelji a mi da mu se molimo. Njegov je grob u Manastiru Soruti izvan Svete Gore, a blizu grada Soluna. Svako može da mu ode. Želim našem novom monahu, ocu Pajsiju, da se ugleda na svoga svetitelja koga praznuje. Ocu igumanu Nektariju želim svaki blagoslov, veliki je trud je do sada pokazao oko obnove svetinje, oko arheoloških radova koji se ovde vode, puno smirenja, ali Bog dade da se i bratstvo umnožava i ako Bog da biće i bolje.
Hvala svima vama koji dolazite ovoj svetinji, pomažete, obnavljate, živite životom ove svetinje, to je blagoslov za sve nas i za sve ljude koji dolaze ovde, ali i za sve naše pravoslavne Srbe. To slobodno mogu reći, jer je Papraća drevna svetinja iz XIVveka, iz perioda kralja Dragutina. To su četiri stuba iz tog perioda – manastiri Lovnica, Papraća, Tavna i Ozren. Sve Nemanjićke svetinje. Toliko su naši koreni duboki ovde svetosavski, pravoslavni i nemanjićki.
Daj Bože da idemo napred, da se naša Republika Srpska očuva, a očuvaće se ako bude na temeljima Pravoslavlja i Svetosavlja. To su temelji Božiji i temelji Crkve. Tim putem ako budemo išli onda će biti dobro i blagosloveno.
Bog vas blagoslovio. Još jednom čestitam ocu igumanu, novom bratu i svima vama koji ste sa ljubavlju došli ovoj svetinji da se Bogu i Presvetoj Bogorodici molimo da nas štite i vode putem spasenja i putem koji nas vodi u život večni.
Preosvećenog Episkopa dočekao je Visokoprepodobni arhimandrit Simeon (Obrenović), iguman Manastira Bišnja, koji je sasluživao oko svete trpeze zajedno sa igumanom Teofilom (Đuričićem), nastojateljom Manastira Duga Njiva; protojerejom-stavroforom Milošem Trišićem, arhijerejskim namjesnikom tuzlanskim; protonamjesnikom Čedom Jokićem, parohom velikobukovičkim; protođakonima Nemanjom Spasojevićem i Lazarom Ilićem.
Na kraju Svete Liturgije izvršen je čin blagosiljanja slavskih darova i ophod oko hrama. Episkop je izvršio čin rezanja slavskog kolača sa kumom ovog prazničnog dana, Milenom Hadži Stevanović-Milić, dok je kumstvo za sljedeću godinu preuzeo Darko Petrović rodom iz Zvornika.
Bratstvo manastira Papraća na čelu sa igumanom Nektarijem, priredilo je posluženje i trpezu ljubavi za sve goste.
