Мр Раде С. Булајић

Мр Раде С. Булајић: Поема Његошу

Мр Раде С. Булајић:

ПОЕМА  ЊЕГОШУ

(Поводом празника Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца)

 

Владар међу варварима, а варварин међу владарима.

Од оца Тома и мајке Иване.

Жеља ми бјеше стихове да пишем, звијезде да бројим, с плавом луном разговоре заповиједам.

Али Божија воља други план за мене је имала. Голобрадог ме у свештене одежде обукоше, жезло у  руке метоше, митру на главу ставише.

Предодређен да успоставим ред.  Да помирим непомирљиво. Да уредим неуређено. Да повежем неповезиво.

Посијах сјеме вјере, јединства, културе и писмености. Отворих врата крша и стијења мојег, горштака мојих ка свијету…

Одмора нема, а тијело трошно. Брига бреме, изналазим рјешења. За вјекове вјекова. За моју родну груду. У име предака и потомака.

Луча у мени, луча изнад мене. С висина Ловћена, изнад облака, земаљских брига, погледом милујем врхове Црне Горе. Сваки поглед- нови стих. Сваки удах- инспирација. Пјесник се са владиком сједињује. Виђење Тајне опчинило ми ум.

А душа ми у небо стреми. Да другујем са Савом, Обилићем  и Карађорђем, уз вјечно огњиште, без теготних окова физических. Да управљам добрим вјетровима и смирујем таласе немирних времена. Да чувам моју груду с небесних поља.

Подно ногу муње и громови. И море немирно. У мени и око мене.

Душа би да се растаје с владарем, владиком. Старјешином  и  спасиоцем. Са сердарима и главешинама. Са Турцима и потурицама. Са тијелом болесним и изнемоглим.

Збогом овоземаљско.

Коначно само пјесник и мислилац са Христом Господом. У вјекове вјекова. Амин.

(Аутор је теолог и историчар)